Vitavara: Krštenje na reci Jordan

Prethodno je to bilo blizu Jerihona i sećam se samo bola u očima od soli, zbog koje u njemu i nema života.

More je nastavilo da umire i u ove tri decenije, jer se nivo vode spustio za desetak metara, zbog isparavanja i manjeg dotoka vode rekom Jordan.

Plaža daje čudan osećaj, jer se nalazi 398 metara ispod nivoa svetskih mora, pošto je Mrtvo more najniža vodena površina na zemlji.

Ovde se ne pliva, a savet je i da se ne roni, nego se pluta na leđima, uz obavezno fotografisanje sa raširenim novinama u rukama.

Na kraju svog kratkog puta od Tiberijskog jezera, Jordan se uliva u Mrtvo more nedaleko odavde i umire zajedno s njim.

Okolni pustinjski predeo pružio je utočište prvacima hrišćanstva, koje su proganjali rimske vlasti i jerusalimski fariseji. Tu se sklonio i Jovan Krstitelj “ a hrana njegova bijaše skakavci i med divlji“. Na reci, u mestu Vitanija preko Jordana (u Vukovom prevodu Novog zaveta: Vitavara) Jovan je obavljao ritual krštenja, pokajanje za oproštaj greha.

Na putu do Vitavare prolazi se kroz još arheološko nalazište još jednog biblijskog mesta, ovoga puta opisanog u Starom zavetu, brda Hermon. Prorok Ilija je, prešavši reku tako što je svojim ogrtačem razdvojio vodu, stigao do ovog brda, na koje su se spustile vatrene kočije i „Ilija otide u vihoru na nebo“.

Sa Ilijinog brda vidi se reka, široka jedva desetak metara, mutne vode, sa obalama obraslim tamarisom i ševarom. Kao da se ništa nije promenilo u ovoj dolini dve hiljade godina. A tek krajem prošlog veka otkriveno je mesto gde je Jovanu Krstitelju došao na krštenje onaj kome, kako Jovan kaže, „ja nijesam dostojan obuće ponijeti“, Isus.

Treba podsetiti na opis čina Isusovog krštenja iz jevanđelja, jer je ono osnova duhovne važnosti Vitavare i prakse krštenja hodočasnika i danas, na mestu gde je kršten Isus. Taj čin je promenio paradigmu krštenja, jer od tog momenta ono se obavlja u ime Svete trojice (po Jovanovim rečima: „Ja vas kršćavam vodom, a on će vas krstiti Duhom svetijem“).

U Vitavari su pronađeni su tragovi građevina koji svedoče da su još od petog veka hodočasnici smatrali da je ona mesto krštenja Isusovog – mermerne stepenica koje vode do krstastog bazena-krstionice i i ostaci kapelice, za koju se veruje da se nalazila na mestu gde je Isus odložio svoju odeću.

Okolno su ostaci bazilike podignute na stubovima, kako bi se sprečilo plavljenja pri visokim vodama Jordana i nekoliko crkava, pećinâpustinjaka i bazena za krštenje. Prilaz reci je uskom stazom, a nekoliko kapi vode dovoljno je za simboličan čin posvećenja.

Na suprotnoj obali reke, na izraelskoj strani, uređeno je kupalište – krstionica u mermeru, za viđenije vernike. Vremena se menjaju, pre trideset godina na tom mestu bila je gola obala.