Vladimir Grbić: Ljudsko telo traži aktivnost i umerenost

On kaže da većina ljudi, pa čak i bivši sportisti, značaj fizičke aktivnosti shvate tek kada se sa zdravljem nešto desi, a trebalo bi da su fizički aktivni svakodnevno.

Sagovornik našeg lista ne krije da se kao profesionalni sportista suočio sa periodom tranzicije na kraju svoje karijere, kada je trebao da ekstremni fizički napor zameni mirnim životom i nalaženjem nove životne uloge.

Svima preporučuje da budu aktivni, pa i u vremenu pandemije, kako bi telo i duh bili u dobroj kondiciji. Kaže da obožava da šeta i da ljudsko telo traži postepenost i umerenost.

– Svakodnevna fizička aktivnost bi trebala da nam bude sastavni deo dnevne rutine, neraskidiva je veza fizičkog i mentalnog zdravlja i kroz odrastanje. Fizička aktivnost je potreba, od sopstvenog zadovoljstva, osećaja ispunjenosti, do toga da ste pokrenuli sebe. To ne znači da treba da dignete 10 tona, već u skladu sa svojim mogućnostima, uzrastom, potrebama pa i željama, raditi ono što je najprimerenije. I auto kad stoji ima problem, ali kod njega se menjaju delovi, a kod čoveka to nije slučaj, mi ne možemo da pravimo generalku. Imamo telo koje imamo i podrazumevamo da ćemo uvek biti dobro a ne radimo na tome. Suštinski, od nas zavisi kakav kvalitet života ćemo imati, kaže Vladimir Grbić.

Proslavljeni odbojkaš je promoter sporta i zdravog životnog stila, u fokusu je njegov rad sa decom, ali on aktivno promoviše fizičku aktivnost za sve uzraste. Nedavno je, ličnim učešćem, podržao šetnju dijabetičara na Adi Ciganliji.

– Kretanje je posebno važno za dijabetičare. A što se tiče mog učešća, to nije samo pitanje moje podrške, već i skretanja pažnje na postojeći resurs u Beogradu, odnosno prostor Ade Ciganlije, koji može da se iskoristi za druženje, vožnju bicikla, rolera, raznu fizičku aktivnost a nalazi se u zelenoj zoni grada, kaže Grbić i navodi podatak da je dijabetes u velikom porastu, naročito dijabetes tipa 2 i sve je učestaliji kod dece.

Kao organizator Odbojkaškog kampa za decu, gde se rade motorička i ortopedska testiranja, primetio je da su svake godine rezultati dece lošiji.

– Od malih nogu, kod dece kriva kičma i ravna stopala zauzimaju 96 odsto deformiteta, dijabetes je u poslednjih 20 godina u porastu. Motorička disfunkcionalnost i nerazvijenost je sve primetnija. Da bi deca rasla, funkcionisala i razvijala se kako treba, nije potrebno da rade vrhunski sportski trening. Kod dece je važan opšti fizički razvoj u cilju zdravlja. Zato treba da se organizuje fizička aktivnost u skladu sa uzrastom, koja razvija koordinaciju, koja je majka svih motoričkih sposobnosti. Jer to što ste uradili po pitanju koordinacije od šest do 12, odnosno 14 godine, to je to, naš nervni sistem do 12 godine razvijen je 90 odsto. Ukoliko se sa decom ne radi u uzrastu u kome je to preporučeno, kasnije to nije moguće postići. Zato nije važno da se radi samo sportsko postignuće, već da se deca razvijaju na način da će to kasnije da im pomogne da i u sportu budu uspešni, radeći pre svega na sebi i sopstvenom zdravlju, objašnjava Vladimir Grbić.

On kaže da već u srednjoj školi najveći broj mladih odustaje od bavljenja sportom, i navodi da je ključ za razumevanje ovih promena kod mladih zapravo fiziološke prirode, da deca postaju svesna sebe, svog izgleda i svojih sposobnosti i njih je, u stvari, sramota da se pokazuju pred drugima.

Oni u tom uzrastu, objašnjava naš sagovornik, znaju da procene da li su uspešni u tome čime se bave, a pubertet na njih utiče tako što ih mali broj stvari interesuje, malo toga ih stimuliše.

Ono što naše telo traži su postepenost i umerenost, u okviru naših sposobnosti, a ne ekstrem. Sportisti se bave ekstremima, kaže Vladimir Grbić i konstatuje da i njemu, kao bivšem profesionalnom sportisti, bude teško i mora sebe da prevaspitava da ne ide do ekstrema.

Ne mora da znači ako neko nije Novak Đoković da nije uspešan u životu, kod nas je poređenje sa ekstremom nešto čime se vodimo, umesto da budemo sami sebi parametar, kaže Grbić.

Nema rezultata preko noći

– Ne znači da neko treba da diže teške tegove u teretani i da trči polumaraton da bi bio fit, što vidim da je sada popularno. Ja mrzim da trčim jer sam trčao celu karijeru, ali obožavam da šetam, jer je to fizička aktivnost u prirodi, možete da razgovarate sa nekim dok boravite napolju. U zavisnosti od uzrasta, ukoliko šetanje traje duže od 40 minuta, sagoreva se masno tkivo, ukoliko to traje više, vi šetnjom umereno utičete na ono što je vaš telesni sastav. Ne možete da smršate preko noći, ne možete da budete fit na taj načini, nitu zdravi preko noći, kaže Grbić.

Ključ je u nama

Grbić kaže da ljudi zaboravljaju da je ključ u nama, da se uvek mi pitamo, a ne neko drugi umesto nas. Voditi računa o sebi, voditi život u svojoj dimenziji jeste preduslov za dug, srećan, uspešan a pre svega zdrav život, smatra naš sagovornik.

Mladi zapostavili sebe

Mladi ne razumeju da fizičkom aktivnošću mogu sebi da pomognu da izgledaju lepše, bolje se razvijaju i budu zadovoljni sobom.

Primetićete da je sve veći broj mladih koji dobiju infarkt, anksioznost, pritisak, a ovo je upravo razlog toga i sve više će se spuštati granica i ortopedskih i motoričkih deformiteta, da ne govorim o bolestima, naročito kardiovaskularnim koje su kod nas rasprostranjene.