Voće i povrće najmanje jedu u Rumuniji

Razlike od članice do članice su osetne pa u Belgiji samo 16 odsto stanovnika a u Rumuniji čak 65 odsto ne jede svaki dan voće i povrće. S druge strane, udeo onih koji jedu preporučenih pet porcija voća i povrća svaki dan kreće se od 33 odsto u Britaniji do manje od pet odsto u Rumuniji i Bugarskoj. Razlike u potrošnji primetne su i između muškaraca i žena, kao i između ljudi sa različitim nivoom obrazovanja.

Redovno kozumiranje voća i povrće smatra se važnim elementom zdrave i izbalansirane ishrane.

EU podstiče konzumiranje voća u povrća pet puta na dan kampanjim „pet dnevno“ na preporuku Svetske zdravstvene organizacije da svaki čovek pojede svaki dan najmanje 400 grama voća i povrća isključujući krompir i drugo krtolasto povrće koje sadrži skrob.

Među članicama EU najmanji procenat stanovnika koji ne jedu svakodnevno voće i povrće zabeležen je u Belgiji (16%) a slede Portugalija (20,7%), Velika Britanija (21%), Italija (23%), Španija (25%), Slovenija (27%), Hrvatska (27,5%) i Grčka (30%).

Istovremeno više od polovine populacije u Rumuniji (65%) i Bugarskoj (58,6%) ne jede svaki dan voće i povrće. Po između 45 i 50 odsto starijih od 15 godina u Letoniji, Slovačkoj, Češkoj, Holandiji i Nemačkoj takođe ne jede voće i povrće svakodnevno.

Foto: FreeImages / luntzer

Britanci najviše poštuju pravilo „pet dnevno“

Trećina populacije Velike Britanije (33,1%) i po četvrtina Danske (25,9%) i Holandije (25%) konzumira najmanje pet porcija voća i povrća svaki dan. S druge strane, tu naviku u ishrani ima samo 3,5 odsto građana starih 15 i više godina u Rumuniji, 4,4 odsto u Bugarskoj, sedam odsto u Hrvatskoj, 7,2 odsto u Austriji, 7,5 odsto u Sloveniji i 7,8 odsto u Grčkoj.

Na nivou EU, svaki sedmi građanin (14,1%) od 15 i više godina u 2014. se držao pravila „5 dnevno“. Statistike pokazuju da građani sa višim nivoom obrazovanja češće poštuju pravilo „5 dnevno“ od manje obrazovanih. Te razlike su najveće u Britaniji a najmanje u Grčkoj.

Na nivou EU, 18,8 odsto visoko obrazovanih starih 15 ili više godina jede najmanje pet porcija voća i povrća dnevno prema 12,1 odsto onih sa nižim obrazovanjem, što predstavlja razliku do 6,7 procentnih poena.

Među članicama EU taj jaz je najveći u Britaniji, 15,6 procentnih poena, a slede Danska (14,3) i Portugalija (11,5). Istovremeno je razlika manja od dve procentna poena registrovana u Grčkoj (0,9), Nemačkoj i Austriji (1,6), pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Inače, za odrasle porcija podrazumeva 80 grama voća ili povrća a kod dece količina zavisi od starosti, veličine tela, nivoa fizičke aktivnosti. Porcija za odrasle otprilike odgovara količini koja staje na dlan. Jedna porcija voća su npr. dve šljive ili kivija, sedam jagoda, tri kajsije, jedna banana ili kruška ili pomorandža, pola grejpfruta, 30 grama sušenog voća.

Porciju povrća čine dva cveta karfiola, četiri kašike spanaća ili boranije, tri kašike kuvanog povrća, poput šargarepe, parče krastavca od pet centimetara, jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza.

Tekst preuzet sa EurActiv.rs