Voće umesto apoteke: Višnja kao aspirin

Kiselost ovog voća održava crvene pigmente duže nego što je to slučaj sa sladunjavom trešnjom. Anthocuanin, pigment za koji se pretpostavlja da doprinosi zdravlju, stabilan je pri nižoj PH kiselinskoj vrednosti, a opada kako ona raste i približava se ukusu trešnje.

Nekoliko istraživanja u prethodnom periodu s razlogom se usmerilo na višnju. Kroz njih je potvrđeno da konzumiranje ovog voća smanjuje bol u mišićima, naročito kod osoba koje se intenzivnije fizički angažuju samo povremeno. To su svi oni koji radni deo nedelje provode sedeći po kancelarijama, a u dane vikenda praktikuju rekreativni sport. Osim toga, višnja umanjuje rizik od dobijanja šećera, te od obolenja vezanih za kardiovaskularni sistem.

Jedna studija pokazala je da konzumiranje 50-tak svežih višanja dnevno, smanjuje mogućnost upale mišića kod, inače, zdravih ljudi. Takođe, dokazano je da sok od ovog voća značajno redukuje bol mišića i ubrzava oporavak osoba koje su ozledile muskulatorni sistem. Isti sastojci umanjuju verovatnoću dobijanja dijabetesa, a brana su povratku suvišne telesne težine kod rigoroznih dijeta.

Studija uz učešće stručnjaka Ministarstva poljoprivrede SAD uključivala je 18 muškaraca i žena koji su u dnevni meni uveli i 280 grama, odnosno oko 50-tak višanja. Jeli su ih uzastopno mesec dana. Merenje reaktivnog C proteina pre i u toku eksperimenta, pokazalo je da je njegov nivo opao za osam procenata tokom prve dve nedelje, a posle mesec dana za dodatnih 17 odsto. Ovaj protein povećava rizik od dijabetesa i kardiovaskularnih tegoba, a njegov nivo se povećava za vreme bolesti.

Osim toga, dijagnostički marker mišićnih upala, nazvan rantes, opao je za 21 procenat do kraja istraživanja, a u narednih 28 dana još za 15 odsto. Istraživači su zaključili da su ovi rezultati veoma obećavajući i preporučili su nastavak istraživanja blagotvornih svojstava višnje. Oni su ukazali i na činjenicu da buduća istraživanja treba da obuhvate i sokove od višnje zato što ovo voće u svežem obliku i nije baš dostupno kupcima. Preporuka uključuje i druge vrste voća sa sličnim karakteristikama.

Naučnici sa Univerziteta Vermont istraživali su dejstvo soka o višnje. Svoje laboratorije su snabdeli sokovima proizvedenim bez termičke obrade, ali i onim koji su prošli klasičan proizvodni ciklus. U indistriji napitaka, inače, tehnološki postupak najčešće podrazumeva termalnu fazu zbog čega se gube voćni pigmenti koji su temperaturno osetljivi. A među njima su i oni koji povećavaju otpornost mišića na upale i sprečavaju rizik od pomenutih bolesti.

A. J. Konoli privoleo je 14-oricu svojih kolega da tokom dve nedelje piju ove sokove sa sokom od jabuke. U jednoj sedmici su konzumirali sok od jabuke pomešan sa čistim višnjinim sokom, a u drugoj jabuku sa dodatkom napitka koji je napravljen na bazi sintetičkog ukusa višnje. Količina napitka svakog dana odgovarala je nutricijskoj vrednosti 50 svežih višanja. U međuvremenu su izvodili fizičke vežbe koje su im izazvale jake bolove u ramenima.

Učesnici eksperimenta su zamoljeni da ocene bol mišića na skali do 10. Za vreme konzumiranja sintetizovanog napitka od višnje, prosečna ocena je iznosila 3,2. U nedelji u kojoj su pili čisti višnjin sok, srednja ocena je bila 2,4. Utvrđeno je da je za vreme konzumiranja veštačkog napitka bol jenjavao 48 sati, dok je pri konzumiranju prirodnog soka nestajao za upola manje vremena. Na kraju, privremeni gubitak snage uz pravu višnju iznosio je samo četiri odsto, dok je u drugom slučaju dosezao 22 procenta.

Zaštita od oštećenja mišića i bolova koju omogućava sok od višnje jednaka je mnogim lekovima za upalu, konstatova je Konoli. I to ne jedino on. Maraldhran G. Nair i njegovi saradnici sa Državnog univerziteta u Mičigenu već 15 godina ispituju terapeutske karakteristike višnje. Pre šest godina, Nairov tim je dokazao da konzumacija 20 višanja dnevno povećava otpornost organizma na upale i to za 10 puta više od aspirina. Osim toga, efekat koji se postiže konzumiranjem višanja duže traje.