Voda pomešana sa fekalijama teče niz ulice i u kuće, leti ne mogu da dišu od smrada, zimi ne koriste kola: Reportaža iz kragujevačke Uglješnice kao iz Nacionalne geografije (FOTO/VIDEO)

Njihova muka sa kišnom i fekalnom kanalizacijom (ponekad obe), asfaltom koji je negde urađen ali loše a negde ga nema ni u tragovima, nedostatkom trotoara, ulične rasvete… „proteže” se već decenijama unazad, od kad ovo naselje postoji. Za svoje životne probleme kragujevčani iz Uglješnice ne optužuju samo sadašnju gradsku vlast već kao jedan ističu da su bili „podjednako nebitni” i svakoj prethodnoj.

– Kao da živimo u sred Afrike u nekoj zabiti a ne u jednom od najvećih radova u državi. Sve vlasti nas tretiraju kao da smo divlje životinje a ne ljudi, ogorčen je jedan od naših sagovornika.

Komunalni problemi u MZ Uglješnica „vuku” se od sedamdesetih godina prošlog veka a najugoženiji su žitelji Avalskog naselja i Lipa.

Na „krug” po Uglješnici krećemo sa Mijoljubom Stevanovićem Ljupčetom, dugogodišnjim gradskim odbornikom koji nam skreće pažnju na samo najakutnije punktove i probleme ludi u ova dva područja Mesne zajdnice.

Avalska ulica nije dovršena do kraja od Džodine pumpe do semafora, nisu urađeni trotoari do Ulice Vladimira Rolovića. Obeležen deo asfalta za trotoare ali nikada nije urađeno iako je prošlo 10 godina.

Zbog nerešenih imovinskih odnosa mnoge od ulica u ovom kraju nisu „prevedene na grad”, nemaju projekte za radove, dozvolu, i najčešće kišnu i fekalnu kanalizaciju.

Po Stevanovićevim rečima gradska vlast je od ove godine „ušla” sa radovima u ove ulice i neke su tamponirane.

– Ali, kad padne kiša sav taj tampon „izađe” na Avalsku ulicu i pravi velike probleme u saobraćaju. Dešavaju se saobraćajne nezgode, jer se od nanosa tampona asfalt ne vidi, čak i sa smrtnim posledicama, upozorava on.

Ni one nedavno asfaltirane nisu bez problema.

– Radovi nisuo bavljeni kako treba, podloga je nedovoljno ukopana, stavljen je manji sloj tampona koji na taj način ne može dobro da drži asfalt, koji je podignut i voda ulazi u dvorišta a nisu urađeni ni ivičnjaci, nabraja Stevanović.

Zbog vode ljudi su već bušili kuće da ispuste nakupljenu vodu. Pošto nema infrastrukture sva voda od kiša „ide” samo asfaltom, podilazi ispod njega i kad počne da ledi „podići” će ga. Vek tog asfalta će biti najviše dve-tri godine predviđaju meštani Uglješnice, a u pojedinim ulicama u gornjem delu Uglješnice već su pojavile pukotine samo četiri-pet meseci posle asfaltiranja.

Uništili su mi kanalizaciju koju sam sam uradio – Budimir Ralević Toploska ulica Foto: Z. S. M.

Nov asfalt a već krpljen Foto: Z. S. M.

Vlaga najeda zidove u ulici Vladike Valerijana Foto: Z. S. M.

U drugima, pak asfalt, čak ni takav nije urađen kao u ulicama: Aerodromskoj, Nade Dimić, 25. srpske divizije, Sokolskoj, Milenka Markovića…

Da je tako na licu mesta nam potvrđuje Budimir Ralević koji u Toploskoj 5 živi punih 40 godina.

– Sada su prvi put asfaltirali ulicu ali su tako „lepo” uradili da su sve uništili. Izlomili su mi cevi od kanalizacije koju sam sam radio. Imao sam štetu od 400 evra samo za cevi. Pa su ponovo valjali asfalt i opet mi izlomili cevi, i jedva su na moje molbe i urgencije jer mi se kanalizacija izlivala u dvorište došli iz JKP Šumadije, izlomili ponovo asfalt i to zatrpali sa peskom i jedostavno nestali, navodi on dodajući da kada su radili vodu na vrhu ulice „i to samo zatrpali i ostavili”.

Kada su se po završenom asfaltiranju „slikali” za televiziju, skrenuli su pažnju na svoje probleme gradonačelniku a on im je odgovorio „da nije upućen”.

– Kako su svi neupućeni kada ne samo ova, nego više oklonih ulica nema kanalizaciju. Ljudi su sve radili o spostvenom trošku iako decenijama plaćamo sve dažbine. Kakva je to vlast koja godinama ne zna kako joj žive građani, ogorčen je on.

Ništa manje nije revoltiran ni Predrag Katanić koji od 1974. godine živi u obližnjoj Milenka Markovića broj 9.

– Još 1983. godine sam uradio kuću, sve sa planom, dozvolom i prevođenjem placa. Plaćam sve poreze i doprinose i gradu i državi već 40 godina. I, čim kročim iz kuće pravac u blato, priča on, dodajući da su „nekada makar povremeno nasipali ulicu šljakom iz Zastava sada ni to.

Samo deo nevolja kojim je izložena njegova porodica pokazuje nam Dragoljub Dimić iz Ulice Nade Dimić broj 4 koji tu živi 52 godine.

– Kišna kanalizacija je urađena 2009. godine kada je gradonačelnik bio Veroljub Stevanović ali nikada nije profunkcionisala. Ovo je centralna ulica u ovom delu naselja i „prima” pet drugih ulica koje se „ulivaju” u nju. Tako i svu vodu i fekalije kada počnu kiše iz njih „primimo” u Nade Dimić i naša dvorišta, kuće i garaže. Pošto su kuće mog komšije Zdravkovića i moja na kraju ulice sva ta voda i fekalije slivaju se niz naše placeve. Sve su mi se sadnice i voće u dvorištu posušile i istrulile, pokazuje on.

Pored kišne, u ovoj ulici imaju fekalna kanalizaciju urađena 80.-tih prošlog veka koja je u funkciji ali kad kiše poplave sadržaj se „izmeša” i lije im kroz dvorišta. Dimić ističe da su svi gradonačelnici Stevanović, Nikolić i sada Dašić upoznati sa problemima žitelja ove ulice koja je asfaltirama samo 10 metara i da se zato „vodi kao sfaltirana” dok realno nije.

Kao i vlasti menjao se i njihov status kojoj gradskoj mesnoj zajednici pripadaju – sa „istim ishodom”.

– Počeli smo kao MZ Vašarište, potom Sušica, pa Aerodrom i sada smo „stigli” do Mesne zajednice Uglješnica ali su svi naši problemi ostali nerešeni. Nikad ništa nije urađeno, rezigniran je on, dok nam njegova supruga Slavica pokazuje kako im je u prizemlju od vlage pukao zid i oštetio sobe .

Punih 40 godina plaćam porez i sve dažbine i iz kuće pravo u blato – Predrag Katanić iz Ulice Milenka Markovića Foto: Z. S. M.

Sve nam se sliva niz dvorište i ulazi u kuće – Miloš Zdravković Ulica Nade Dimić Foto: Z. S. M.

Isto je i kod komšije Miloša Zdravkovića iz broja 2. niz čije se dvorište voda i sadržaji obe knalizacije slivaju „slobodnim padom” sve do Krfske a potom to „odnesu” u Avalsku. Kad kišna preplavi, ona sve to kroz njihovu kanalizacionu vrati, pa su instalirali cev na placu kako im se „to” ne bi ulivalo u samu kuću nego „samo” slivalo niz dvorište.

A, ko krene kolima u Celjsku ulicu u uglješničkom naselju Lipe doživeće pravu avanturu, pogibeljnu nizbrdo. Uzbrdo je autom nemoguće proći. Muke i problemi stanovnika Celjske multiplikovali su se od kada su na Deninm brdu koje je direktno iznad njih izgrađeno naselje sa stanovima za pripadnike snaga bezbednosti.

– Kao da sam u zabitima Afrike a ne da živim u velikom gradu. Sve smo izgradili i uradili sa svim dozvolama i legalno. Plaćamo porez, dažbine, komunalije, namete…, a gradonačelnici nikada ne obraćaju pažnju na nas, kao da ovde žive neke divlje životinje a ne ljudi, iskren je Milivoje Milenković koji na adresi Celjska 1 stanuje od 1983. godine.

Zatičemo ga ispred improvizovane barikade kojom pokušava da spreči da mu se voda uliva u kuću i dvorište.

– Vulin je došao i to naselje svečano otvarao, delio stanove, kao i drugi ministri. A, niko odnjih nije pitao gde ide kanalizacija iz tog novog naselja. Pravo u našu ulicu, kuće i dvorišta, očajan je on, navodeći da je letos gradonačenik išao da gleda balon salu kojoj je nevreme srušilo krov dok je kod njih za to vreme „bilo pravo jezero”.

Skreće nam pažnju da je kod komšije Milojice Rovčanina koji u Celjskoj 2 živi tačno pola veka – još gore. I jeste. Duž čitave njegove ograde nazidani su džakovi sa peskom koje je voda stalno odnosi.

– Voda niz našu ulicu, kada je kiša, teče kao prava reka. Meni je probila u podrum, poplavila ga i morao sam da bacim sve namirnice koje su tu bile. Letos posle oluje, kao i komšije, žalio sam se gradskim vlastima i zvao ih ali sam dobio odgovor „da gradonačelnik nije proglasio vanredno stanje i da zbog toga ne mogu da nam pomognu”, prenosi on, takođe dodajući da se sve u Celjskoj još više pogoršalo sa izgradnjom naselja za snage bezbednosti.

Smilja i Svetozar Kostić iz broja 4 na većoj visini Celjske još su ugroženiji

– Tridset godina živimo na ovom placu i ulica nikada nije bila urađena. Zadnje tri-četiri godine voda i kanalizacija koja se sliva iz novog naselja iznad nas napravila je ne rupe, već kratere od po dva metra po sred ulice. Nadležni ponekad dođu, samo naspu nov tampon, koji čak ni ne uvaljaju valjkom i spere ga prva sledeća kiša. Zimi ne možemo da odemo kolima kod lekara niti vozila Hitne pomoći mogu da stignu do nas, više ne može ni da se žali Smilja Kostić, ali sarkastično konstatuje „zbog čega njen plaća 12 meseci svake godine registraciju za kola a praktično ih koriste samo tri – tokom leta”.

A, leti je smrad neizdrživ, dodaje Nevena Petrović iz Celjske 6, u prolazu.

– Ovo je katastrofa. Kakva kola, peške ne može da se prođe, već sam tri puta padala kad krenem niz ulicu, dodaje ona konstaujući da su „bolji putevi u svakom selu, nego njima usred grada”.

Ne rupe već krateri u Celjskoj ulici Foto: Z. S. M.

Kola u Celjskoj možemo da korstimo samo tri letnja meseca – Smilja Kostić Foto: Z. S. M.

Pomešan sadržaj fekalne i kišne kanalizacije u naselju Lipe Foto: Z. S. M.

Da nastaje pakao na uglu Celjske i Solinske sa prvom većom kišom argumetuje nam i Miloš Nikolić iz Solinske 45 pokazujući i sada pomešani „sadržaj” kišne i fekalne kanalizacije.

Miloš se bavi prevozom, i letos je posle kiše voda ušla u njegove autobuse parkirane u ulici. On je slao snimke na kojima se vidi da je voda pomešana sa fekalijama dosegla visinu od čitavog metra i nikom ništa.

Turu koroz deo Uglješnice završavamo prolaskom pored dve ulice koje govore o protivrečnostima kada je infrastruktura ovog dela grada u pitanju jer je Ulica Miodraga Šukovića asfaltirana bez infrastrukture, dok obližnja Miroslava Slovića sa kompletnom urađenom infrastrukturom je i dalje bez asfalta.

Zima dolazi, i kragujevčani iz Uglješnice opravdano strepe. Inače, u MZ Uglješnici postoje još tri naselja: Jabučar, Institut i Goliš kojih se nismo ni dodatkli. I tamošnji stanocnici imaju iste probleme i još gore: infrastruktura, voda, kanalizacija (kišna, fekalna, obe), neasfaltirane – ponegde čak i netamponirane ulice, neke i bez ulične rasvete. Ali, to je neka druga priča.

Naselje nebitno svakoj vlasti

Kragujevačka MZ Uglješnica proteže se na 154 hektara i u okviru njega nalazi se pet naselja i 68 ulica. Samo četiri nemaju komunale probleme: Beogradska, Grada Karare, Povlenska i Mlavska, svima ostalima „nešto fali”.

– Ni jedna vlast nije vodila računa o MZ Uglješnica, ističe dugogodišnji gradski odbornik Mijoljub Stevanović Ljupče, po kome iako u Uglješnici živi 10.000 ljudi samo je 4.600 birača i ta „relativno mala brojka za veličinu Kragujevca” je razlog nezainteresovanosti svih vlasti.

Uglješnica nema školu, ambulantu, tržnicu, obdanište… i njeni stanovnci su za sve upućeni na obližnji veći i uređeniji Aerodrom. Samo jedan deo naselja Jabučar ima gradsko grejanje ali te ulice nemaju kišnu kanalizaciju

Mesna zajednica Uglješnica nema svoje prostorije, kao ni sekretara a nalazi se u drugoj gradskoj zoni (od pet u kategorizaciji) – poput, na primer Bagremara, gde im se uredno naplaćuje parkiranje, porezi, dažbine, naknada za gradsko građevinsko zemljište…

Više vesti iz ovog grada čiatjte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije