Vojvodina – Zgnječena klupa

Za takav poduhvat nije dovoljna jedna osoba. Srbija verovatno ima bar dvojicu neprijatelja. Obojica deluju kako ih je naučio Sloba: iz mraka. Bar triput dnevno šetam Kejom i nikad nisam video one koji lome i odnose klupe. Likovi rade noću. Za godinu dana odnete su četiri klupe, još četiri su u fazi lomljenja. Kuda se odnose klupe s Keja? U vikendice. Ko ih odnosi? Neprijatelji Srbije. Gde ih odnose? U Srbiju. Zašto to čine? Može im se.

Na istom tom Keju, podno Tvrđave, ima tome četiri godine, posečene su dve velelepne stoletne vrbe. Pisao sam i Vučeviću i Vučiću. Poslao sam im slike panjeva i hrpetina isečenog drva i granja. Bilo je nekoliko kubika. Nisu otpisivali. Shvatio sam da odobravaju sečenje. Uostalom, nije se bacilo u Dunav, već u šporet. U restoranu pored kojeg su rasle vrbe bar jednom je gostovao i tadašnji predsednik Srbije Nikolić s visokim gostima. O trošku građana Srbije, koje je neizmerno voleo.

Kako znam da klupu na Keju proteklog vikenda nisu zgnječili politički protivnici Vučića i Vučevića? Lako. NJih dvojica nikad nisu ni zucnuli protiv rušenja Srbije iznutra. Nije ih zabolelo rušenje dve stoletne vrbe visoke tridesetak metara. Ne boli ih gomilanje đubreta u lagumima Tvrđave. Nije njihova. Srbijina je. Nek se Srbija petlja s likovima koji su oteli od nje deo obale Dunava i delove Tvrđave.

Pre četrdesetak godina u Perastu upoznao sam Italijana koji mi je rekao da u njegovom mestu, kod Riminija, nije moguće da pregorela sijalica ulične rasvete ne bude zamenjena u roku od 24 sata, bez obzira ko je na vlasti. Nisam mogao ni da sanjam tako nešto u mojoj zemlji. Ne mogu ni danas. Ovde je bolje ne sanjati ništa dobro.

Sa svakom slomljenom klupom lomi se deo Srbije. Deo po deo, parče po parče. Uz blagoslov vlasti. Kako znam da klupe na Keju ne lome Mađari, Rusi ili Amerikanci? Lako. Nema tog tuđina koji bi prešao stotine kilometara da zgnječi jednu klupu ili da je odnese u vikendicu. Kakvo zadovoljstvo neki građani Srbije nalaze u lomljenju klupa i sečenju stoletnih vrba? Veliko. Rušenje Srbije iznutra nije kažnjivo. Srbija ne štiti ni klupe, ni vrbe, ni ribe u Dunavu.

Povremeno progovorim koju s turistima koji dolaze na Tvrđavu. Najčešće pitaju, blago njima, kako možemo da živimo u takvoj prljavštini. Ako mogu Vučić i Vučević, mogu i njihovi podanici. Uostalom, zar njih dvojica znaju kako se u osvit duboko diše na Keju, u društvu divljih pataka, galebova i kormorana? Da znaju, branili bi Srbiju od unutrašnjih neprijatelja.

Srbija se ne brani u NJujorku. Brani se u svom domu i u svojoj ulici.