Trešte trube. Vije se kolo sa igračima u narodnoj nošnji. Izginuše igrajući „čoček“. Pisak lokomotive. Para čini još oblačnijim nebo iznad Mokre gore. Najpoznatiji mokrogorski pesnik Milovan Ćupović zapisao je da „nigde nema takve zore kao iznad Mokre gore“. Pesnicima treba verovati.


Putnici žure da zauzmu mesta u vozu „Nostalgija“. Čuje se engleski, nemački, španski, ruski, slovenački… Žamor dece. Železničari u ispeglanim bež uniformama kao admirali. Nasmejani. Mokrogorci srdačni. Pruga je za njih uvek bila nekakva vrsta oltara kraj koga su se veselili i tugovali. Mitovi o rastancima i dolascima, teškom hlebu železničara, putu u svet, ali i o potrebi dolaska tog sveta u njihovo selo, zarobljeno brdima, čine Mokrogorce posebnima. Strpljivi su, duhoviti, veseli, jednostavni, i čini se da jedni drugima pomažu. Nisu kao ostatak Srbije.

Srećan je, vidim, i Radovan Glibetić, Mokrogorac, jedan od najzaslužnijih za obnovu stare pruge uskog koloseka. Kasnije se Emir Kusturica nastanio u blizini, što je dodatno razbuktalo maštu sveta o tom selu, na samoj granici Srbije i Bosne i Hercegovine.

Tu je, pre neki dan, bio i direktor Železnica Srbije Milovan Marković sa svojim saradnicima da označi početak letnje sezone na Šarganskoj osmici. Pruga uskog koloseka, kaže direktor, posluje profitabilno. Preveze oko 80.000 turista, a popularni „ćira“ nikada ne kasni. Kamo sreće da su i druge šine u Srbiji profitabilne i da se na njima poštuje red vožnje.

Kloparaju točkovi, tresu se vagoni, lokomotiva jeca. Puši se i pišti, pokreće vremeplov. Putovanje počinje kroz lepe mokrogorske krajolike, poput umetnutih delova Švajcarske. Putnici, „naoružani“ foto-aparatima, koriste priliku za uspomene. „Look, look it“, bio je uzbuđen engleski turista pejzažima koje je presecala kompozicija. Sklanjao se s prozora pri ulasku voza u tunel i ponovo mu se vraćao kada bi svetlost zamenila mrak. Unutrašnjost vagona uglancana, drvene klupe, čisti prozori.

Pruga uskog koloseka je od 1925. do 1974. godine, kada je ukinuta jer je bila nerentabilna, povezivala Beograd i Sarajevo sa Dubrovnikom. U vreme gradnje, bila je graditeljsko čudo, pošto je visinska razlika od oko 300 metara, na trasi od svega 15,5 kilometara, od Mokre gore do stanice Šargan Vitasi, savladana postavljanjem šina u obliku broja osam. Odatle i njen naziv.

Pored 22 tunela, pet mostova i isto toliko vidikovaca, sa kojih puca pogled na mokrogorsku dolinu, posebnost pruge je i železnička stanica Jatare. U njoj niko nikada nije kupio kartu. Služila je isključivo kao ukrasna stanica.

Uskoro će biti izgrađena i deonica od 5,5 kilometara od stanice Šargan Vitasi do Kremana, srpskih Delfi, postojbine proroka Tarabića, koji su najavili njenu gradnju, ukidanje i obnovu. „Zarad uživancije“ istom prugom, turisti mogu do Dobruna, a uskoro će moći i do Višegrada, bar tako najavljuju sadašnji politički proroci.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari