Foto: Wikipedia.orgČetiri dana pre nego što će Gavrilo Princip pucati u austrougarskog prestolonaslednika kralj Petar I Krađorđević je proklamacijom vršenje dužnosti preneo na regenta Aleksandra.
Namučen godinama i kostoboljom Petar će stići na lečenje u Vranjsku Banju.
Tu će ga zateći i objava rata Srbiji pa će 15. novembra 1914. godine krenuti ka Topoli prekidajući lečenje.
Pobede srpske vojske na Ceru, vratiće polet njegovom srcu i nogama.
Na lečenje će se vratiti 1. januara 1915. godine u svoju sobu u Državnom hotelu u centru varoši.
Na badnji dan u posetu mu je stigao tadašnji Okružni načelnik Ružić, sa kojim je proslavio Božić, a potom i Srpsku novu godinu.
Banjsku sirotinju kralj je nagradio sa 100 dinara. Rat se zahuktavao, a državnom železnicom na nekoliko kilometara od centra varoši dvorskim vozom stići će i regent Aleksandar.
Pre susreta sa ocem, on će prvo obići ranjenike koji su bili smešteni u vili Balkan. Knez Pavle, koji je bio u pratnji regenta, za ranjenike će organizovati koncert i pojačanu ishranu.
„Vaše veličanstvo ova sumporovita voda je prejaka za vas. Od sada ćete se kupati ne svakoga, već svaki treći dan“, slušao je ostareli kralj savete lekara.
Vedrog duha i bistrog uma nije sedeo mirno već je obilazio okolna sela.
„Čika Pera“, kako su ga oslovljavali seljaci koji su živeli od gajenja konoplje i mukotrpnog posla oko duvanskih polja dočekivali su ga stajući mirno i skidajući šajkače.
Po povratku iz sela Žbevac kralj je bio jako ljut zbog stanja mosta u ovom selu.
Dvorskim nastojnicima je poručio: „Ovo je skandal, kažu mi seljani da ovo traje više od tri meseca. Odmah da se nasuje kamenje i šljunak da se ne prekine saobraćaj. Opasna lenjost…“, bio je ljutit.
Nakon što će proslaviti Uskrs u Banji ne propuštajući da novčano nagradi svakog od ranjenika koji su ovde boravili 15. aprila 1915. vozom je krenuo ka Beogradu i Topoli. Zemlja je zvala u odbranu.
Pre nego što će napustiti Državni hotel za koji će zapisati da ima „dva krila i 124 prozora“, kralj će uredno izmiriti svoj račun. Ostalo je zapisano da je za ishranu platio 1.018,65 dinara, za sobu 300, ogrev 22, za štalu i konje 664,50 dinara i za ostale troškove uključujući i štampu koju je redovno primao 351,35 dinara.
„Mnogo pošten, nije ostao dužan, sve je platio čika Pera“, komentarisali su godinama Banjčani rado se uvek sećajući kralja Petra.
U stacionaru za reumatske bolesti u delu gde se prirodno topla voda koristi za lečenje i dalje postoji prostorija koja se zove i danas „Kraljeva kada“.
Na sećanje i nezaborav na neka druga vremena koje su činili neki drugi ljudi sa posve jasnim moralnim pravima i sa velikim poštovanjem svojih obaveza. Danas?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
