Vrdnik: Fruškogorska reanimacija

Locirana na južnim padinama Fruške gore. Prvobitno veliki rudnik uglja je posle nalaska termalnih izvora lagano prerastao u nešto drugo. Rudarima je topla voda smetala a onda su počeli da je koriste u lečenju. Na kraju okno je zatvoreno a danas ne postoji ni kao nalazište od istorijskog značaja, zato što ga meštani nisu sačuvali.

U lečilištu hotela „Termal“ uz kompleks bazena na otvorenom postoji zvanično i najveći srpski zatvoreni termalni bazen (33 sa 16 metara). Voda je tih dana bila na 29. podeoku Celzijusove skale. Bogatstvo minerala utiče na reumatske, srčane bolesti i dobra je za rehabilitaciju posle različitih povreda i lomova ali se ne preporučuje zadržavanje duže od 30 minuta.

Dva najbitnija istorijska objekta su manastir Ravanica (1566. godina) u kojem se nalazi kovčeg sa stvarima koje su pripadale svetom knezu Lazaru. Jedno vreme u ovom manastiru su ležale i njegove mošti. Drugi stariji objekat je Vrdnička kula. Pretpostavlja se da je delo rimskog imperatora Probusa, koji je vladao od 274. do 282. godine nove ere. Nalazi se na pola puta između Vrdnika i izletišta Zmajevac. Manastir Jazak u kojem leže mošti svetog cara Uroša Dušana Nejakog.

Za dinamične i vredne postoji dosta izazova. U blizini se nalazi dosta fruškogorskih manastira ali i vinarija koje možete posetiti uz minimalni napor. Aktivni odmor svakako bude svrsishodniji od morževskog plutanja ili plivanja u bazenima. Uz malo bolju organizaciju ova banja ima finu budućnost.

Za ljubitelje putovanja postoje mesta na koja se može više puta ponovo doći i uživati. Ovo nije jedno od tih ali ukusi su različiti a za neophodnu terapiju nisu isti kriterijumi. Dok se pozdravljam sa ovom ljupkom udolinom u zelenilu razmišljam o nekim drugim horizontima. Duge su putanje lutalice.