Vršac (1): Portali u lepoj varoši

Uz darežljivu pomoć interneta lako ulazim u objekte i objektive pomenutih portala kao da zadirem u informativno dvorište Novog sveta, da bih video šta se zbiva i misli u rodnoj varoši znamenitih Vrščana, mojih prijatelja i mojoj. Razmišlja li neko ili samo lupeta kao u doboš listu „Informer“ i drugim novinama i savršenijim medijima, po uhodanom zakonu jednog bivšeg stravičnog Rema što vaskrsava po nepravilnim pravilima? Veliki znak pitanja. Osećam se u privatnoj zabiti, palanačkoj, manjim delom u lepoj a većim poružneloj kao iskvarenoj jezičari, kompjuter i ja povremeno sami, ne baš usamljeni. Onaj pod brojem II hoće da nas preplaši i pojede kao veštac ili veštica u bajci o Ivici i Marici, a portal prvi hoće da nas zadrži u svetu realnosti, bavi se istinom, ne igračkom laži. Sa Milenkom Gvozdićem može da se razgovara a sa Aleksandrom po prezimu Čupić koji nije zapamtio septembarski grožđebalski razgovor u „Malom Beogradu“ 2008. u vršačkoj Dositejevoj ulici – ili s nekim sličnim A. Čupiću čije će ime uskoro biti zaboravljeno – kulturan razgovor je nemoguć. Pričam ti priču politički nepismenu, kazuje. Iskreno ili neiskreno? Sa AČ-om može samo da se očijuka.

U ovom regionu pojavljuje se ne samo jedan Vođa kloniran u više likova za koje je prilepljeno premnogo prideva. Rešen sam da ponovo pišem priču „Vođa“ o tipu S. M., objavljenu 1. aprila 1994. u beogradskim „Književnim novinama“ po uzoru i ugledu na, s nekoliko njegovih ukalupljenih rečenica, znamenitog srpskog pisca Radoja Domanovića, autora kratke priče „Vođa“ i duge pripovetku, skoro novele, „Stradija“. Piščev otac se zvao Miloš a pomenuto literarno delo završava se kristalnom otrežnjujućom rečenicom: „Odmah se rešim da prvom prilikom odem mudrom ocu, glavaru crkve, te da izbliže poznam tog velikog Strađanina.“ Tradicionalni književni kritičari tvrde, potpisuju da je Domanović srpski realista.

U vršačkoj nedugoj pripovesti na Portalu vrsackakula.rs donose se razgovori sa Vrščanima, sada i izveštaj sa protesta u centru grada V. Možda zato, baš zato, iz opštinsko-gradske vršačke kase, kasice-prasice, nema finansijske ni rečite podrške.