A u državni, da li, portal evršac.rs ulaže se novac ne zna se čiji, i podrška, ohrabrenja i naređenja zna se čija, možda prošlovekovnog ministra informisanja u Vladi Jugoslavije ili Srbije. Kao u kvizu sa kviskom.
Čiji je to novac, državni ili stranački? I do kada će TO da traje. A. Čupićev medijski, novinarski posao jeste da piše i slika o onome što mu se iz SNS-a govori, prihvata iz prve „predloge“ koja osoba, ženska ili muška, treba da se blati, odstreli i ubedi da razmišlja po obrascu rečito polurečitog vožda koji intelektualce i radnike što drugačije misli na ovim prostorima smatra prostacima. Brzo govori, mnogo brže od ljudskih misli, ni svoj pogled i senku ne sustiže. U pripovesti „Vođa dva“. Traži se autor ili bar koautor. Verovatno.
Odnedavni predsednik gradske skupštine Nenad Baroš je na sednici lokalnog parlamenta za govornicom muški hladno grizući reči kazao da neće glasati za reizbor VD direktorke Gradske biblioteke Vesne Zlatičanin, članice SNS-a, ako ona ne otpusti bibliotekarku Draganu Rakić zato što ne deli SNS stranačke ideje ili bar njihove plakate i plakete, pa i štafete. Na šta to liči? Parodiju demokratije? Kao da su svi vršioci dužnosti, ili izvršioci poludirektorski, u partijskom blatu ili od toga napravljeni, mali Gilgameši. Konkursi su zatvoreni. Toga ima i u portalu evrsac.rs. Močvara ili močvari, pitanje je sad.
AČ bez novinarske kulture i muškog dostojanstva drsko vređa pomenutu gospođu Rakić. I dve doktorke, Dragicu Stanojlović i Tatjanu Vešović. Pa i muškarce, što je polučudno. Piše kuda su putovale i putovali, kao da on nije slepi putnik što trči iz voza u voz, iz Zuga u Zug. Medijske veštine kao u cirkusu koji dolazi i još češće odlazi iz malog grada i velike varoši.
Vršačka gradonačelnica Dragana Mitrović na stranačkom SNS skupu nedavno je govorila, čvrsto ubeđena, da žene u porodici i van nje maltretiraju, šikaniraju članovi i predstavnici opozicije. Nejasno je šta je to pozicija ili opozicija, šta predstavlja opoziciju: sadašnja, prošla ili buduća oponencija. Pre nego što se nešto izrekne treba razmisliti, ne samo mućnuti glavom. Kazlo bi se… Građane Srbije svrbe tabani i zato se odaju protestnoj šetnji, u suprotnom smeru vladinog prorežimski izobličenog kruga.
Opredeljen sam za portal vrsackakula.rs. Onaj pod brojem dva je predvidiv i dosadan, zamara i davi. Da se sazna šta sadrži dovoljno je saslušati ono šta predsednik Aleksandar Vučić izusti na državnoj televiziji i drugim što je imitiraju. Ne treba čitati novine slavolučne a slavoluk nisu kao ni one što ih podražavaju u lokalnim, poniženim i uvređenim, kao bajagi. Ništa nisam izmislio mada bih voleo da jesam, da budem izumitelj. Ovo pišem u Vršcu, 18. februara 2019. na 86. rođendan slikara Roberta Hamerštila rođenog u Vršcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.