Za prevenciju srčanog udara, treba da uradite ove tri analize krvi

Od svih hroničnih nezaraznih bolesti, kardiovaskularne bolesti su najveći uzrok smrti u svetu. Upravo je to razlog da na vreme identifikujemo rizične grupe ljudi i stavimo pod kontrolu sve faktore rizika na koje možemo da utičemo.

„Laboratorijske pretrage krvi mogu puno pokazati“, kaže magistar nutricionizma Nikola Talan za ordinaciju.hr. Uz adekvatnu interpretaciju rezultata mogu nam otkriti, osim trenutnog stanja organizma, i neke rizike od razvoja kroničnih bolesti.

Ovo su tri najvažnije analize krvi koje svako treba da uradi kako bi dobio detaljan uvid u svoje kardiovaskularno zdravlje i identifikovao potencijalne probleme.

1. Apolipoprotein B (ApoB)

Većina ljudi u svojim nalazima primećuje standardni lipidni panel koji uključuje ukupni holesterol, HDL holesterol, LDL holesterol i trigliceride. Daju nam odlične informacije o riziku od kardiovaskularnih bolesti, posebno ateroskleroze.

Kada su nivoi holesterola, posebno LDL holesterola, previsoki, onda se on može ubaciti u zidove naših krvnih sudova i dovesti do plaka i srčanog ili moždanog udara.

Da bi se rizik od kardiovaskularnih bolesti sveo na minimum, Evropsko kardiološko društvo je već 2019. izdalo preporuku da se nivoi LDL holesterola održavaju na što nižim mogućim nivoima. Međutim, takođe su zaključili da je ApoB tačniji biomarker kardiovaskularnog rizika.

Holesterol u krvi putuje kroz lipoproteine (HDL, LDL, IDL, VLDL itd.), koji su podeljeni u dve „porodice“: Apolipoprotein A (ApoA) i Apolipoprotein B (ApoB).

Apolipoproteini su molekuli koji lipoproteinima daju strukturu, stabilnost i rastvorljivost i odgovorni su za njihov transport i metabolizam. ApoB se prvenstveno nalazi na površini grupe lipoproteina koje kolokvijalno nazivamo „lošim holesterolom“ – LDL, VLDL, IDL.

ApoB je bolji prediktor aterosklerotičnih kardiovaskularnih bolesti jer meri koncentraciju lipoproteina i daje procenu koncentracije cele „familije ApoB“.

2. Lipoprotein (a)

Lipoprotein (a) je, uz ApoB, najvažniji biomarker rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Zbog činjenice da se ne proverava na rutinskim pregledima, većina ljudi nikada nije čula za njega, a kamoli uradila analizu.

Lipoprotein (a) je posebno koristan kao dugoročni prediktor rizika od kardiovaskularnih bolesti. Ako dobijete povišene rezultate Lp(a), to znači da imate 3 do 4 puta veće šanse za srčani udar, 3 puta veće šanse za stenozu aorte i 1,5 puta veće šanse za smrt od bilo kog kardiovaskularnog uzroka.

Iako se to nažalost ne proverava na rutinskim pregledima, dobra vest je da većina kliničkih smernica preporučuje Lp(a) testiranje jednom u životu kako bi se utvrdio „genetski određen“ rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Nivo Lp (a) prvenstveno je određen genetikom, a način života i ishrana imaju minimalan uticaj na njih.

3. Homocistein

Ova aminokiselina je prirodno prisutna u krvi, nije esencijalna i proizvodi se normalnim metabolizmom, tačnije procesom metilacije. Ljudi koji ne konzumiraju dovoljno vitamina B grupe ili imaju određene genetske predispozicije (MTHFR mutacija) imaju povećan nivo homocisteina u krvi.

Vitamini B12, B6 i folna kiselina (vitamin B9) razgrađuju homocistein i stvaraju druge molekule potrebne telu. U tom kontekstu, visoki nivoi homocisteina mogu direktno ukazivati na nedostatak ovih vitamina.

Bez lečenja, povišeni nivoi homocisteina povećavaju rizik od demencije, kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara.

Meta-analiza iz 2022. godine pokazala je da se za svakih 5 µmol/L povećanja homocisteina rizik od srčanog udara povećava za oko 22%.