Sveži listovi maslačka sadrže vitamine A, B i C, takođe sadrži i gvozđe, i to čak više nego spanać.
Prepun je kalijumovih soli i sadrži oligoelemente, gorke materije (taraksacin), tanine, a koren je bogat inulinom i to najviše u jesen. Od lekovitih materija sadrži i holin, 17 odsto šećera, malo etarskog ulja.
Lekovita dejstva – gorke materije stimulišu digestivni trakt.
Gorka materija, gorki glikozid taraksacin pojačava sekreciju žlezda želuca i poboljšava apetit. Stimulativni efekat se prenosi na ceo digestivni trakt. Lekovite materije maslačka jačaju i peristaltiku creva, što deluje i na funkcionisanje jetre i žuči, i pomaže kod opstipacije.
Uravnotežava jetru i efikasan je za smirenje očnih upala, posebno kad se ukapava sveži sok.
Maslačak jača slezinu i pankreas, a to se ispoljava na regulaciju nivoa šećera u krvi, posledično dolazi i do regulacije masnoća u telu, holesterola i triglicerida.
Tome možemo da zahvalimo holinu u maslačku zbog svog svojstva razlaganja masnoća – lipolitičko dejstvo.
Maslačak je poznat diuretik, time leči bubrege i upale mokraćne bešike.
Čaj od maslačka – dve kafene kašike suvih listova maslačka se prelije šoljom ključale vode i poklopi. Nakon 20 min se procedi i pije toplo. Ako se čaj pravi od korena maslačka, tada se dve kafene kašike usitnjenog korena stavljaju u hladnu vodu, zagrevaju i skidaju sa vatre posle dva minuta ključanja. Deset minuta posle toga čaj se cedi i pije. Piti 2 – 3 šolje dnevno.
Autorka je diplomirana nutricionistkinja i Bahova praktičarka.
Više detalja na linku njenog instagram naloga.
View this post on Instagram
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.