Traženje poklona u cveću samo je jedan od običaja za Uskrs, ali postoje još neki, koji su danas zaboravljeni. Upravo o njima smo razgovarali sa Sašom Srećković, etnologom iz centra za nematerijalno kulturno nasleđe Etnografskog muzeja u Beogradu
POTRAGA ZA DAROVIMA
Za Vaskrs se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i po kući, pa deca traže te skrivene darove.
Nema preciznijih informacija o tome od koga je evntualno. Preuzet običaj, ali verovatno da je postojao od kada je sam praznik prihvaćen u Srba (već u doba prihvatanja hrišćanstva verovatno), a dečije igre su oduvek pratile velike praznike.
ZABORAVLjENI USKRŠNjI OBIČAJI
Veliki deo verovanja i običaja danas je zaboravljen, napušten, nestao, pa se to odnosi i na pojedine elemente vaskršnjih običaja. Opet, neki su se i transformisali.
Recimo, teško je (posebno u gradskim uslovima danas) slediti ritualna pravila tipa “treba se na Vaskrs umiti svežom, nenačetom vodom, u kojoj su prethodno bili crveno obojeno jaje, zdravac i bosiljak“ i slično.
Ipak, ostali su neki osnovni elementi i običaji iz uskršnjeg korpusa, poput onih da se ukućani prvo za Vaskrs omrse farbanim jajima, da se tucaju s njima, da se daruju međusobno.
Pomenuću recimo običaj koji je gotovo zaboravljen, a odnose se na (dečiju) igru prilikom Vaskrsa.
Zove se vitaj i upražnjavan je u Crnoj Gori. Jedan drveni stubić se uglavljuje u zemlju, a drugi se ovlaš prikuca ekserom na vrh prvog, te visi prema zemlji. Na njegovom kraju se nalazi končić koji se nakvasi. Jaja su okolo poređana u krugu koji opisuje vitaj.
Svako može jednom da okrene vitaj i ako se konac zalepi za jaje taj učesnik igre ga odnosi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.