Zabrinjavajući uticaj na psihu jednog od najpoznatijih lekova protiv bolova

Acetaminofen, poznat i kao paracetamol, prema studiji iz 2020. godine koja je pratila promene u ponašanju ljudi pod uticajem ovog leka, kaže da može da povećava sklonost ka rizicima.

“Izgleda da pod uticajem acetaminofena ljudi osećaju manje negativnih emocija kada razmišljaju o riskantnim potezima – jednostavno ne osećaju isti nivo straha”, kaže neuronaučnik Boldvin Vej sa univerziteta u Ohaju, piše Science Alert, a prenosi N1 Zagreb.

“Skoro četvrtina populacije u Americi uzima ove lekove svake nedelje. Smanjene percepcije o riziku i češće riskantno ponašanje mogli bi da ostave rizik na društvo u celini”, dodaje naučnik.

Rezultati studije dodatno potvrđuju istraživanja koja sugerišu da su efekti acetaminofena na ublažavanje bola takođe primetni u raznim psihološkim procesima: umanjuju percepciju povređenih osećaja, umanjuju sposobnost za empatiju, a moguće da čak i zatupljuju kognitivne funkcije.

Istraživanje takođe navodi da bi pod uticajem acetaminofena mogla da se umanji sposobnost percepcije i evaluiranja rizika. Efekt leka je možda mali, ali ne treba da se ignoriše, budući da je upravo acetaminofen najčešći sastojak lekova u Americi – nalazi se u čak 600 različitih lekova koji se dobijaju na recept, ali i bez njega.

U seriji eksperimenata u kojima je učestvovalo 500 studenata, Vej i njegov tim merili su koliko bi jedna doza od 1.000 miligrama acetaminofena (maksimalna dopuštena dnevna doza za odrasle) uticala na rizično ponašanje učesnika u poređenju sa placebo lekovima koji su nasumce davani učesnicima u kontrolnoj grupi.

U svakom od eksperimenata, učesnici su morali da odigraju igricu, naduvaju izduvani balon, a svakim pojedinim klikom za naduvavanje zarađivali su izmišljen novac. Prema pravilu igre, što više naduvaju balon, više dobijaju, ali ako balon pukne, gube sve.

Rezultati su pokazali da su učesnici koji su uzeli acetaminofen znatno više riskizovali tokom ove igre, u poređenju sa opreznijom placebo grupom. Oni koji su bili pod uticajem acetaminofena češće su gubili novac jer su želeli da naduvaju više.

“Ako niste skloni riziku, naduvaćete balon malo i onda ćete uzeti novac, jer ne želite da izgubite sve što ste zaradili. Ali oni koji su na acetaminofenu pokazuju manje anksioznosti i negativnih emocija o tome koliko balon raste i koji su izgledi da će da pukne”, kaže naučnik.
Pored balona, učesnici su takođe ispunjavali upetnike u kojima su bili postavljeni u izmišljene situacije, kao što je ulaganje velikog novca u sportsku opkladu, skakanje sa mosta, vožnja bez pojasa…

U jednom od upitnika primećeno je da uzimanje acetaminofena smanjuje percepciju rizika u poređenju s kontrolnom grupom, ali u drugom, sličnom upitniku nije primećen takav efekt.

Ipak, opšti zaključak zasnovan na prosečnim rezultatima različitih testova je da postoji značajna povezanost između uzimanja acetaminofena i riskantnog ponašanja, čak i ako je primećeni efekt mali.

Tim je rekao da su prepoznali da učinci leka na riskantno ponašanje mogu da se objasne i drugim vrstama psiholoških procesa, kao što je možda smanjenje anksioznosti.

“Moguće je da, kako balon raste, oni u placebo grupi osećaju jaču anksioznost pri pomisli da bi mogao da pukne,” objasnili su naučnici.
Naučnici će takođe da prouče i ulogu acetaminofena u ublažavanju bola, jer su studije u poslednjih nekoliko godina pokazale da u mnogim slučajevima ovaj lek nije efikasan, a ponekad nije ništa bolji od placeba, uz to što otvara rizike za razvoj drugih zdravstvenih problema.