Zadrti ljudi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Lepa tema da se vidimo, ali nam to nikad potpuno ne uspeva. Mi smo ono što želimo biti i tako smo različiti, raznobojni, razbarušeni kao cveće. Ne razumem samo one koji su toliko "zadrti" da ne vole, da napadaju, ogovaraju, da ne razumeju celu jednu stranu sveta. Eto….ne znam.

2. Ja sam jedna od tih "zadrtih" koje ste opisali tacno skoro u dlaku. Bila (?). Pokusala sam da promenim i postavim po sopstvenom kriterijumu "na svoje ispravno, razumno, zdravo, sigurno koliko je moguce mesto" bukvalno sve i svakog oko sebe. Narocito one i ono do kojih i do cega mi je stalo. Bez skrupula, surovo, nemilosrdno, bez oklevanja i kajanja, za njihovo dobro, na sopstveni zivot ili smrt. Svoje roditelje, mladju sestru, mladjeg brata, prijatelje, nastavnice, profesore i asistente, skolski sistem, kolege na poslu, …Onda se to sticajem okolnosti prosirilo pa sam "gorela belim usijanjem" da objasnim ljudima "kako stoje stvari" i da je neophodno da se promene predsednik drzave Milosevic, premijer, vlada, parlament, politicki i ekonomski sistem,… …i jeste mi sve bilo tacno crno i tacno belo. Sve se zavrsilo mojim zakljuckom da je potrebno promeniti citav "kulturoloski model" jer u njemu je u stvari problem. Ne politika, ekonomija, mentalitet i ostala "sica"- "Sa ovakvim kulturoloskim modelom i Norveska propada… ". Tu sam konacno nemocno stala jer sam shvatila da ispred sebe imam nepobedivo visevekovno cudoviste crno kao noc i sa druge strane rodbinu i prijatelje koji su se ponasali bas onako kako ste opisali. Ukratko – kloni je se, dobar je covek ali otisli su joj nervi, "odlepila jadna", "pukla", "istrosila se", "nije vise normalna", "zadrta ne vredi joj govoriti"… U svojoj 41. godini otisla sam u USA, porazena, zaposlila se na Univeritetu i bila vrlo pazljiva da ne napravim istu gresku. Kad ono, sta god kazem, primetim…oni prihvate iz cuga. Nema razloga da "penim" i da hocu. Sta oni primete, zvuci mi razumno i ja prihvatim sa srecom i zadovoljstvom. Nema nagonskog otpora koji mi se palio u Srbiji momentalno. Nema "sive zone". Zna se sta je crno sta je belo. Zna se gde sta stoji i zasto. Sta je "dobro i razumno" a sta je "djubre" ("…koje zna samo za smrad", sto rece Sekspir). Gomila razlicitosti u svakodnevnom americkom zivotu mi uopste ne smeta. Americko djubre mi takodje ne smeta jer nije moje. Mene je bolelo srpsko djubre. Dete i muz su mi "nazalost" razumni tako da nema razloga za "pljuvanjem vatre" i stavljanjem sebe na test. Bar za ovih devet godina do sad. Moj skromni zakljucak? Nesporno iscrpljujuca osobina koja vodi do "samosagorevanja". Ne preporucujem . Ali to ne znaci da niste u pravu. Pozdrav i podrska svim zadrtima u Srbiji. Zdravi "argumenti" mozda i nisu tako zdravi van Srbije. Mozda nisu cak ni argumenti. Ako razmisljate brzo i tacno, onda super. Ako ne, bar cete platiti sopstvene greske a ne one koje su vam uglavili u glavu drugi i koji su svi toliko zadrti da im ne pada na pamet da su mozda oni u krivu. Ili to ne zele da priznaju iz licnog isnteresa. Ako niste bas "bistri" bilo bi dobro poslusati pametnijeg ali ako niste bistri ne znate ni ko je pametniji. Pre ce biti da cete poslusati bas jos jednu zadrtu budalu kakva ste i vi. Onda bolje slusati sebe. U najgorem slucaju zavrsicete u filmu "Tri karte za holivud" ili u "Balkanskom spijunu". Ali kako vidim tamo je vec veliko drustvo, necete biti sami.

3. Svake godine hiljade ljudi napusta Srbiju zato sto vise nemaju nerava za zadrte koje ostavljaju za sobom.

4. Moja tašta je zadrta.