Zagađenje vazduha u Srbiji – Praznično „bindžovanje“ epizodnog zagađenja

Čini se da su jesenji i zimski meseci, kada vreme postaje hladnije i ljudi više vremena provode kod kuće idealni za maratonsko gledanje omiljenih filmova i serija, odnosno „bindžovanje“.

Jesenji i zimski meseci u Srbiji „koincidiraju“ i sa prekomernim zagađenjem vazduha. Zagađenje je najveće u toku grejne sezone, a neki od predstavnika institucija nadležnih za rešavanje problema zagađenja su nekoliko puta zagađenje vazduha u Srbiji okarakterisali kao „epizodno“.

Prateći zagađenje vazduha u Srbiji poslednjih par godina i uzevši u obzir igru reči koja se prosto sama nameće, stekao sam utisak da način na koji celokupna javnost u Srbiji u mesecima od oktobra do marta isprati zagađenje u Srbiji, neodoljivo podseća na „bindžovanje“ neke popularne serije, piše Ognjen Pantić za portal Klima101.rs.

Gdegod počne da se meri – pokaže se zagađenje

Zagađenje vazduha je u centar pažnje javnosti dospelo negde krajem 2018. godine, međutim materijala za „snimanje serije o zagađenju“ bilo je na pretek i pre. Praktično, otkad je uspostavljen državni monitoring za praćenje zagađenja vazduha, 2010. godine, delu javnosti koji prati temu bilo je jasno da je prekomerno zagađenje prisutno u velikom broju gradskih sredina, i da se taj spisak širi paralelno sa širenjem mreže za monitoring.

Gdegod počne da se meri – pokaže se zagađenje. Međutim, ovi podaci bili su raštrkani po različitim dokumentima, na desetine „klikova“ daleko od korisnika Interneta i posetilaca veb stranice državne Agencije. Te podatke je zatim bilo potrebno povezati sa podacima o graničnim vrednostima zagađujućih materija koji su izlistani u nepreglednim tabelama podzakonskih akata, i tek onda složiti kockice, tj. priču.

Organizacije civilnog društva i ekspertska javnost ukazivali su na ovaj problem, počelo je da se stvara interesovanje za temu, snimljeno je i nekoliko „pilot“ epizoda koje su građane upućivale u ovaj problem (autor izdvaja ovu). Ipak čini da su administratori online platformi za praćenje zagađenja vazduha u celom svetu napravili prekretnicu i uspeli da upakuju priču o zagađenju u pravi scenario koji su onda preuzeli veliki mediji, pa je počelo emitovanje.

Srpski gradovi kao glavni protagonisti serije o zagađenju

Prva epizoda bila je posvećena Beogradu, i nosila je bombastičan naziv „Beograd je danas najzagađeniji grad na svetu“. Ona je pokrenula snimanje i emitovanje serije o zagađenju, sa premijerom uvek negde sredinom oktobra, finalnom epizodom sezone negde pred kraj marta, ali i uz nekoliko „specijala“ koji se emituju izvan sezone.

Jedan od primera specijalnih epizoda u ovoj našoj seriji je i prekomerno zagađenje vazduha koje je nastalo izbijanjem požara na deponiji u Vinči u avgustu. U suštini, ovo je okarakterisano kao „incident“, ali redovnost izbijanja ovog incidenta dovodi u pitanje tu „incidentnu“ prirodu.

Do sada je „snimljeno“ nekoliko sezona, ali se svake sezone priključuje nova publika, koja želi da isprati seriju od početka. Usled velikog priliva novih gledalaca na početku svake sezone, javnost se obično kolektivno podseti cele priče, kroz ponavljanje već odgledanog, što podseća na maratonsko gledanje starih epizoda omiljene serije i utvrđivanje gradiva pre nego što krenu nove epizode.

Koja su mesta za snimanje serije o zagađenju vazduha? Trenutno ih u Srbiji zvanično ima 15 – reč je o 15 gradova u kojima je vazduh ocenjen kao prekomerno zagađen (prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za 2020. godinu).

Ko su autori serije, ko su glavni glumci? Na ovo pitanje ne postoji jedinstven odgovor, i to je upravo ono što čini našu „seriju“ jedinstvenom.

Materijal za nove epizode o zagađenju vazduha daju brojni akteri: građani, aktivisti, blogeri, organizacije civilnog društva, eksperti, doktori, inženjeri.

U skorije vreme svoj veći doprinos počeli su da daju i najviđeniji protagonisti prethodnih sezona – predstavnici države. Posebnu dinamiku seriji daju često suprotstavljena mišljenja i pogledi na pitanje zagađenja vazduha koje nude različiti akteri. Poput aktera u samoj seriji, i publika vodi rasprave o tome da li je najveći problem u individualnim ložištima, saobraćaju, termoelektranama, šta su rešenja…

Tekst u celosti čitajte na portalu Klima101.rs