Zagreb: Trinaest je srećan broj

Kada sam krenuo na „malerozni“ po redu vinsko-gastronomski skup, Vinocoma u Zagreb, pratio me je loš sled logistike. Plašio sam se da će taj produženi vikend biti eskalacija svega. Srećom ispalo je da je trinaest (crno), ipak, srećan broj. Verovatno se nebeski rulet okrenuo u kontrasmeru.

Nikad brži kombi dovezao nas je u prijatan stan u Gundulićevoj ulici, gde je susretljivi vlasnik ostavio otključana vrata, kao dobrodošlicu templarima zore iz Srbije. Sivilo dana je nestalo prilaskom hotelu „Esplanada“ gde je u podne već kuvalo od hodočasnika vina. Sve funkcioniše u kružnom toku po salama: Emerald ballroom, Paris, Cuba-Zinfandel, Venice, Istambul i omiljeni balon u bašti Oleander terrace. Kada sam video osmeh stožera manifestacije, profesora matematike Ivana Dropuljića u foajeu, znao sam da će tri dana u prestonici suseda biti nezaboravni.

Tri stotine izlagača sa nebrojenim produktima svojih vinograda, dopunile su destilerije i kraft pivare. Vrhunske radionice za probrane su bile kruna ovog dešavanja. Lelujavim posetiocima je pomogla i četa proizvođača hrane, pa je u šatoru bilo živo između sireva, mesa i čokolada sa tartufima. Svi nasmejani, bez incidenta, širili su enološko bratstvo.

Po završetku prvog dana najbolji afterparti je otići u pozorište. „Zagrebačko kazalište mladih“ ugostilo nas je odlično adaptiranom predstavom „Hadersfild“. Naviru mi paralele iz davno gledane premijere u JDP-u i maestralnom Nebojši Glogovcu. Tekst Uglješe Šajtinca daje mogućnost da univerzalna tema uz odličnu ekipu i režiju Rene Medvešeka, profunkcioniše baš kako treba.

Noćna šetnja prija a memla kraja jeseni nestaje pod udarima hedonizma i dobre energije. U subotu se pritisak na festival povećava tako da pred kraj reka ljudi biva odbijena od obezbeđenja. Prostor je posao tesan za sve ljubitelje koji su hteli na završnicu jednog od najvećih regionalnih skupova ovog tipa. Nevešti bi nedelju možda drugačije proveli ali naš plan je bio veleslalom kroz dva muzeja i galeriju. Bitna je kombinacija sadržaja da život ne bude kliše.

Postavke Muzeja za umjetnost i obrt, Muzeja Mimare i Umjetnički paviljon na Trgu kralja Tomislava, sa ljubaznim osobljem bila su prava završnica turneje. Važna je kondicija i dobra obuća, pošto se ovde kilometri po ulicama umnožavaju dugim hodnicima i velikim dvoranama sa umetninama.

Lepota je što možete sami kreirati svoje prioritete. Kreativne liste su neiscrpne, tako da itinerer može biti vrlo šarolik i nikada isti. U sumrak se pozdravljamo sa ulicama Zagreba dok kiša zaliva šine u Ilici. Trinaest ne mora biti nesreća kao ni crna mačka koja vam prede u toplim krilima. Do sledećeg viđenja preko Zapruđa kombi hita ka Beogradu.