Zahvaljujete li se vozaču u gradskom prevozu pri izlazu? U nekim zemljama je to normalno

Da, znamo, postoje i oni koje bismo najradije opsovali, ali nastojimo da se koncentrišemo na lepe stvari. Kod nas ovo baš i nije česta praksa, premda je sasvim normalno zahvaliti se prodavačici, doktorima, učiteljima…

Međutim, šta je s onima koji provode dane sami za svojim volanom, držeći u rukama živote i karijere (jer važno je ne zakasniti na posao) svojih putnika?

U nekim državama ovo je potpuno normalno. Na primer, ovo ćete često imati prilike videti u Irskoj, Engleskoj, Kanadi, Novom Zelandu, delovima Sjedinjenih Američkih Država…

Britanci sami za sebe kažu kako su narod sklon kurtoaznim gestima koji često proizlaze iz njih gotovo instinktivno. Pa su tako skloni zahvaliti se prodavačima (čak i kad ništa ne kupe) ili čak šefu na kraju radnog dana.

S druge strane, kad se na internet forumima poteglo pitanje zahvaljivanja vozačima busa, javili su se i Balkanci koji su odmah napomenuli nekoliko stvari. Prva je ta da su vozači busa često živčani i ne voze dobro, a druga je ta da sam raspored autobusa to ne omogućuje jer je izlaz na prva vrata zabranjen.

Uključili su se i stanovnici Indije koji su šaljivo dodali kako je u Indiji komunikacija s vozačem sasvim normalna – svađanje oko karte, cena karte, tačke gde autobus treba stati radi izlaska putnika, neuzvraćenog ostatka novca i slično.

Ne zahvaljuju se naročito ni Finci ni Singapurci koji se rukovode mišljenjem kako „vozači ionako samo rade svoj posao“.

Za kraj rasprave, javio se i londonski vozač busa koji je izjavio kako od srca ceni ove male, ali važne gestove.

„Svaki dan se susrećemo s verbalnim napadima, pljuvanjem, povraćanjem, onima koji vam se unose u lice, a često gledamo i teške saobraćajne nesreće. Posao je stresan i nakon dugog napornog dana, jedno malo „hvala“ puno znači – verujte mi.“

Izvor: punkufer.dnevnik.hr