Zaoštrenost na relaciji radikala i demokrata po pitanju izbora dr Ivana Ribara za predsednika Narodne skupštine Kraljevine SHS 1Foto: Radenko Topalović

Jedna od najvažnijih vesti u „Vremenu” pre 100 godina bila je politička kriza unutar dotadašnje vladajuće koalicije koju su činili Narodna radikalna stranka i Jugoslovenska demokratska stranka.

Povod za tenzije između koalicionih partnera, ali i unutar same JDS, je reizbor dr. Ivana Ribara za predsednika Narodne skupštine Kraljevine SHS.

Kako je objašnjavao list Vreme, do neslaganja između lidera radikala Nikole Pašića i vođe jednog dela JDS Svetozara Pribićevića sa jedne strane i lidera JDS Ljubomira Davidovića kao i njegovog kandidata za predsednika skupštine Ivana Ribara sa druge strane, došlo je zbog različitog viđenja uređenja države, odnosno odnosu prema Hrvatima.

Radikali i Pribićevićev blok su zastupali jaku unitarnu, centralističku poziciju koja je proklamovana donošenjem Vidovdanskog ustava na Vidovdan 1921. godine, prema kome je Kraljevina SHS imala jednu Vladu u Beogradu. Oni su bili protiv federalizacije države koju je zastupala Radićeva HRSS.

Davidovićeva struja unutar JDS bila je za uspostavljanje boljih odnosa sa hrvatskim predstavnicima. O tome se izjasnio i dr. Ivan Ribar odlaskom na Zagrebački kongres i time potvrdio svoju odluku da je protivnik koalicije radikala i demokrata.

Radikalni klub se u parlamentu usportivio ovoj odluci dotadašnjeg predsednika Narodne skupštine i rekao da neće podržati njegov reizbor.

Kako je pisalo „Vreme” Ribarovu kandidaturu bi trebalo da podrže Slovenci Antona Korošeca, Spahina grupa i zemljoradnici, dok se kao kandidati Pribićevićeve grupe navode Žarko Jakšić, Edo Lukinić, Hinko Krizman i Ivan Krstelj.

Zaoštrenost na relaciji radikala i demokrata po pitanju izbora dr Ivana Ribara za predsednika Narodne skupštine Kraljevine SHS 2
Foto: digitalna.nb.rs

 

Za vreme mandata dr. Ivana Ribara na čelu Narodne skupštine Kraljevine SHS država je promenila devet Vlada voljom kralja Aleksandra I Karađorđevića tako da parlament nije mnogo uticao na izbor premijera i ministara, a samim tim i na političke tokove u zemlji.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 100 godina, tačnije 1922. godine. Predmet analize je dnevni list Vreme, koji danas ne postoji. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u periodu između dva rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke SrbijeUniverzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari