Zapad danas proslavlja Noć veštica 1Foto: EPA / LESZEK SZYMANSKI

Noć veštica je manifestacija koja se obeležava 31. oktobra, odnosno noć uoči Svih svetih. Glavni simbol Noći veštica su bundeve, ali i sve ono što može uplašiti ljude. Tog dana svi se kostimiraju u duhove, kosture, veštice i druge aveti.

Obeležava se najviše u Irskoj, SAD, Kanadi, Portoriku, Australiji i na Novom Zelandu. Kasnije se obeležavanje Noći veštica proširilo i na mnoge druge zemlje.

U osmom veku papa Grgur Treći je odredio da se prvi novembar obeležava kao Dan svih svetaca i mučenika, a ispreplitanjem te tradicije sa keltskom, nastala je Noć veštica kakvu sada poznajemo.

U širom sveta poznatoj „Noći veštica“  se u stvari obeležava keltska Nova godina, jer su  Kelti smatrali da je 1. novembar zapravo početak nove kalendarske godine, pa su proslavu, noć pre toga, posvećivali bogu Sunca i gospodaru smrti. Oni su verovali da je tokom Samhaina granica između „ovog“ i „onog“ sveta tako tanka da je omogućeno duhovima da je lako pređu.

Prema paganskom keltskom predanju, duše umrlih bi potpuno pripale vlasti boga Samhaina, koga je valjalo umilostiviti žrtvoprinošenjem na dan nove godine, a Samhain bi dozvoljavao da toga dana duše umrlih posećuju domove svojih porodica. Otuda običaj „maskiranja“ u kosture, duhove, veštice i demone.

Običaj je ostao toliko ukorenjen u svesti naroda da ni hrišćanstvo nije uspelo da ga iskoreni. Crkva je praznik prilagodila, pa je 31. oktobar postao praznik posvećen sećanju na mrtve – svece  i sve preminule vernike. Tako je nastao praznik Svih svetih, a noć paganskih bogova postala je Noć svih svetih. Verovalo se da u noći 31. oktobra i 1. novembra mrtvi izlaze iz svojih grobova i obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu, a živi tada u strahu od njih, prave buku kako bi ih oterali.

Zapad danas proslavlja Noć veštica 2

Foto: EPA/NABIL MOUNZER

„Trick or treat“ tradicija

Tokom obeležavanja Noći veštica tradicija je da deca prerušena u kostime idu od vrata do vrata tražeći slatkiše. Još u srednjem veku, siromašni su na praznik Svih svetih išli od kuće do kuće i dobijali hranu u zamenu za molitve koje će sutradan, na Dan Svih svetih, izreći za umrle.

Irska kolevka praznika

Irska se smatra kolevkom ovog praznika. Halloween se u Irskoj obeležava kao dan za šale i duhovite maske, ali ima i onih koji ga ozbiljno slave u tradiciji. U prošlosti su se na taj dan gostili i ta tradicija nije izumrla. U Irskoj je tog dana post, meso se ne jede. Jedu se pite od jabuka, sve vrste voćnog hleba, čije se kriške ostavljaju napolju pre nego što odu u krevet, tako da vile ili duhovi koji prolaze donesu dobru sreću kući domaćina. Mnoga jela sadrže i novčić zvan Lucky penny pa ko ga pronađe, veruje se da će mu doneti sreću sledeće godine.

Legenda o kovaču Džeku

Običaj dubljenja bundeva zasniva se na irskoj legendi o kovaču Džeku. Jedna od priča govori kako je prevario Đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće i nakon što se Đavo pretvorio u novčić kako bi platio piće, Džek ga je brzo stavio u džep u kojem je bio krst, zbog kojeg se Đavo više nije mogao vratiti u svoj oblik.

Tek nakon što je Džeku obećao da neće tražiti njegovu dušu još deset godina, kaže priča, Džek ga je izvadio iz džepa.

Nakon deset godina opet je prevario Đavola tako što ga je zamolio da mu doda jabuku sa stabla, ali je na kori stabla brzo nacrtao krst, tako da ga Đavo ponovno nije mogao dohvatiti. Kada je Džek umro, nije bio primljen u Raj zbog svog grešnog života, a na vratima Pakla dočekao ga je Đavo i poslao natrag u mrak, a da ga se reši dao mu je komad uglja.

Džek je u džepu imao repu, koju je izdubio i stavio u nju ugalj i od tada Džek, koji nikada nije pronašao put kući luta mrakom noseći izdubljenu repu u ruci.

Tako je Džek Fenjer postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova. Izrezbarenim bundevama, navodno se teraju mrtvi koji obilaze mesta gde su živeli na ovom svetu.

Zapad danas proslavlja Noć veštica 3

Foto: EPA/ERIK S. LESSER

Dan mrtvih u Meksiku

Dan mrtvih u Meksiku (Dia de los Muertos) se svake godine proslavlja tri dana, od 31. oktobra do 2. novembra.

Porodice se okupljaju na ulicama da bi na radostan način odali počast mrtvima učestvujući u proslavi koja vuče korene od paganističkih običaja Asteka. Vremenom se ova proslava života i smrti mešala za rimokatoličkom tradicijom, u kojoj se 1. novembra slavi Dan svih svetaca, a 2. novembra Dan svih duša.

U Meksiku, sa druge strane, 1. novembar je Dan nevinih, kada se rodbina seća dece i odojčadi. Preminulim odraslim članovima se odaje počast dan kasnije.

Maskenbal za najmlađe biće organizovan u Američkom kutku za Noć veštica, odnosno 31. oktobra od 18 sati.

Bela kuća spremna

Bela kuća ove godine takođe je spremna za proslavu Noći veštica. Džinovski pauci i mreže postavljeni su po zidovima rezidencije američkog predsednika, a večeras će predsednik Donald Tramp i prva dama Melanija dočekivati prerušenu decu.