„Zapadni način“ ishrane slabi funkciju mozga

Dobrovoljci su, nakon sedam dana, postigli vrlo loše rezultate na testovima pamćenja, prenosi Gardijan, te su naučnici koji su vodili istraživanje zaključili da ishrana koja se bazira na visokom procentu šećera može suptilno da naruši funkciju mozga i dovede do prejedanja.

Eksperimentom je utvrđeno, navodi se dalje, da se u organizmu, nakon češće konzumacije ishrane koja sadrži visok procenat šećera, naprasno javlja želja za brzom hranom.

Otkrića ukazuju da ovakav način ishrane ometa ljude da regulišu svoj apetit i kao posledica dovodi do poremećaja u regiji mozga koji se zove hipokampus, ključni memorijski centar.

Promene u hipokampusu izazvane šećerom su povezane sa smanjenjem novorođenih neurona, koji su ključni za kodiranje sećanja.

„Nakon nedelju dana ishrane u zapadnom stilu, grickalice i čokolada postaju još poželjniji. Teže vam je da se oduprete tom nagonu što zauzvrat nanosi štetu hipokampusu i dovodi do začarnog kruga prejedanja“, kaže Ričard Stevenson, profesor psihologije na Univerzitetu u Sidneju.

Prethodni eksperimenti obavljeni na životinjama pokazali su, takođe, da loša hrana oštećuje hipokampus, regiju mozga koja kontroliše pamćenje i apetit.

„Kada hipokampus funkcioniše manje efikasno preplave vas uspomene na parče torte ili kolača koji vam se čini još privlačnijim“, kaže Stevenson.

Da bi istražili kako zapadni način ishrane utiče na ljude naučnici su regrutovali vitke i zdrave dobrovoljce starosti od 20 do 23 koji su se generalno zdravo hranili.

Nasumično određena polovina dobrovoljaca bili su kontrolna grupa, koji su se uobičajeno hranili nedelju dana.

Druga polovina je stavljena na visokoenergetski režim ishrane „zapadnog stila“, koja je sadržavala izdašne porcije belgijskih vafla i brze hrane.

Pre i posle obroka, radili su testove pamćenja reči i ocenjivali nekoliko namirnica sa visokim procentom šećera, kao što su čokoladne pahuljice i žitni obroci sa komadićima sušenog voća, u skladu sa tim koliko su ih želeli, a zatim koliko su im se svideli kada su ih jeli.

„Otkriveno je da iako su siti njima se i dalje nešto jelo, a imali su i slabije rezultate na testu hipokampalne funkcije“, kaže Stevenson.

On je uveren da će doći trenutak kada će vlade biti pod pritiskom da nametnu ograničenja na prerađenu hranu podjednako kao što su vodili kampanju da odvrate ljude od pušenja.

„Dokaz da prerađena hrana može dovesti do suptilnih kognitivnih poremećaja koji utiču na apetit i služe promociji prejedanja kod inače zdravih mladih ljudi trebalo bi da bude zabrinjavajuće otkriće za sve“, rekao je on.

Na duži rok, ishrana u „zapadnom stilu“ doprinosi gojaznosti i dijabetesu i predstavlja rizik od razvoja demencije.

Rakel Baterham, profesorka na odseku za endokrinologiju, gojaznost i dijabetes na Univezitetskom koledžu u Londonu koja nije bila uključena u ovu studiju, ukazuje da je među prvima istraživala da li zapadna ishrana narušava pamćenje i kontrolu apetita kod ljudi.

„Ovo istraživanje je pružilo dodatne podatke o tome koliko štete nanosi sedam dana ishrane prepune šećerom na pamćenje i na kontrolisanje apetita“, kaže Baterham.

Svetska zdravstvena organizacija savetuje da unos dodanih šećera ograničimo na pet procenata našeg dnevnog unosa kalorija, što je 25 grama, odnosno šest kašika.

Prosečna odrasla osoba konzumira oko 85 grama, što je 20 kafenih kašika šećera dnevno, ovo je za mnoge velika promena ishrane.

Neuroplastične mogućnosti mozga omogućavaju mu da se resetuje u određenoj meri nakon smanjenja šećera u ishrani, a fizička vežba može da pospeši ovaj proces.

Hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, koja se nalazi u ribljem ulju, orašastim plodovima i semenkama, takođe je neuroprotektivna i može da pojača stvaranje moždane hemikalije potrebne za nastanak novih neurona.

Nije lako iskoreniti loše navike, a prvi korak je uvek i najteži. Ipak, mozak će biti zahvalan na promeni režima ishrane.