Zašto Grenland i Island imaju „obrnuta imena“?

Počnimo s Islandom. Premda ga zovu „zemljom leda i vatre“, Island je prilično zelena zemlja, i definitivno manje pokrivena ledom od Grenlanda.

Ime je dobila od Vikinga koji su došavši ovde ugledali glečere i nazvali zemlju ledenom zemljom.

Islandska legenda kaže kako je Viking pod imenom Naddador zaslužan za ime Island jer je, po dolasku usred sezone snega, dao ovom podneblju ime „snežna zemlja“. S obzirom da je pod snegom izgubio ćerku i sve stvari koje je posedovao, dobro su i prošli s imenom.

Da su Vikinzi sačekali pre nego što su osudili knjigu po koricama (ili da se barem završi snežna sezona), brzo bi shvatili da je islandska zemlja u to doba bila tako plodna da je „maslac kapao sa svake travke“. Tako se barem priča.

Vikinzi su odgovorni i za ime Grenland. U to doba Grenland je zaista bio zelena zemlja, a doseljenici na ovo ogromno ostrvo čak su i podigli kuće na njemu.

Doduše, ovo se odnosi na južni deo Grenlanda koji su oni i nastanili, dok na sever (koji je bio pod glečerima) nisu ni odlazili.

U to doba je i klima bila drugačija, pa je život na Grenlandu definitivno bio ugodniji nego što bi bio danas.

Štaviše, neke islandske knjige i stare priče govore o imenovanju Grenlanda kao svojevrsnom marketinškom triku. Da bi podstakli druge na doseljavanje, Vikinzi su shvatili da ostrvo treba da ima primamljivo ime.

Budući da je ostrvo tada više ličilo Škotskoj ili Irskoj sa svojim zelenilom, dvoumljenja nije bilo.

Zelene površine i dugi letnji dani omogućili su novim stanovnicima uzgoj ovaca, koza i konja, pa su uživali u visokokvalitetnim mlečnim proizvodima, a zahvaljujući trgovini i izvozu proizvoda u ostatak Europe, živeli su prilično dobro. Našlo je ovde i luksuzne robe poput svile i vina.

Tek kasnije doći će do velikih promena – i to većih nego na Islandu. Grenland će iz godine u godinu postajati sve hladniji, što će za sobom povući i sve manje hrane, ali i opasnije plovidbe morem.

Stoga su njegovi stanovnici počeli da napuštaju ostrvo, a ono je danas pod ledom. Današnje malobrojno stanovništvo Grenlanda (ima ih oko 56 000) zove svoju zemlju jednostavno – „zemljom naroda“.

Premda svojim imenima izazivaju konfuziju, nema potrebe da se imena zamene.

Naime, naučnici predviđaju da će zbog klimatskih promena doći do povratka na „fabrička podešavanja“. Led na Grenlandu se polako ali sigurno otapa, što će ohladiti Severnoatlantsko more.

Ovo zahlađenje će zaustaviti tople struje koje dolaze na Island iz Meksičkog zaliva, što će pak Island učiniti hladnijim.

Dakle, Grenland bi kroz nekoliko stotina godina mogao ponovno postati zelen, a Island bi mogao postati „leden“.

Izvor: Punkufer.dnevnik.hr