Zašto je jesen posebno opasna za ženke ježeva?

I dok mužjaci najviše ginu tokom ostatka godine, izgleda da je jesen rezervisana za ženke.

Potraga za hranom ih pred zimu dovodi do prometnih puteva na kojima ih često zgaze automobili, kamioni i ostala prevozna sredstva.

Putevi su čudna stvar – povezuju ljude, omogućavajući im nesmetano kretanje, dolaske i odlaske, ali za životinje, poput ježeva, oni predstavljaju nepojmljive barijere.

U Evropi živi pet vrsta ovih životinja, a neka istraživanja pokazuju da, putovanjem po kontinentu, na svakom kilometru pređete preko jednog ježa.

Ako znate da evropski kontinent ima više od šest miliona kilometara najrazličitijih puteva, pomislite koliko je to samo pregaženih ježeva!

Situacija u nekim zemljama gotovo je alarmantna: Francuska se već suočava sa izumiranjem populacija ježeva, dok su engleski ježevi nedavno stavljeni u kategoriju ranjivih životinja.

Pitanje koje je svom timu postavila Loren Mur, doktorandkinja na polju ekologije na Univerzitetu Notingem Trent, jeste da li smrt na putevima doprinosi ovom opadanju broja članova populacije.

Analiza dostupne literature je pokazala koliki danak putevi uzimaju, i dala nekoliko praktičnih rešenja kako možemo da sačuvamo ove bodljikave životinje.

Jedno od rešenja mogu biti ležeći policajci, jer bi prilikom obaveznog usporavanja brzine vozači imali više vremena da reaguju ukoliko vide životinju da prelazi put.

Podizanje ograda duž puta se takođe čini kao rešenje, ali je istovremeno i mač sa dve oštrice.

Naime, ograđivanje bi doprinelo izolaciji populacija, jer one više ne bi mogle nesmetano da se kreću i mešaju.

To takođe može dovesti do pada u broju, pa i do izumiranja na lokalnom nivou.

Zato je verovatno najbolje rešenje konstruisanje tzv. zelenih mostova nad putevima, namenjenih upravo bezbednom cirkulisanju životinja.

Oni su se prvi put pojavili u Francuskoj tokom pedesetih godina 20. veka, a danas neke od najboljih zelenih mostova imaju Holandija, Švajcarska, Nemačka, Kanada i Sjedinjene Američke Države.

Mur objašnjava da je njihova analiza tek prvi deo komplikovane slagalice kako bi se zaštitili ježevi.

Putevi svakako nisu jedini faktor koji doprinosi umiranju ježeva jer se ove životinje suočavaju sa mnogim drugim problemima i pritiscima, kao što su hemijski otrovi i pesticidi.

„Ali putevi su naglo ugrozili staništa ježeva, sa evolutivne tačke gledišta. Saobraćaj bi mogao biti poslednji udar nesreće“, piše Loren Mur u žurnalu The Conversation.

„Neće biti jedinstvenog rešenja, ali podizanje svesti među vozačima je dobar početak. Jesen može biti rizično vreme za ženke ježeva, od kojih zavisi reprodukcija vrste. Nažalost, ni ostatak godine nije bezbedan kao šetnja parkom“, završava Loren Mur.

U saradnji sa Centrom za promociju nauke, „Danas“ predstavlja izabrane priče sa naučnopopularnog portala elementarium.cpn.rs