Zašto mislimo kroz heuristike?

Diplomirala je filozofiju. Kao student bila je duboko zabrinuta zbog pitanja diskriminacije i socijalne pravde, takođe, učestvovala je na antinuklearnim protestima.

Šta je više verovatno: 1 – Linda je blagajnik u banci ili 2 – Linda je blagajnik u banci i aktivista feminističkog pokreta. Možda očekujete obrt, ali u realnosti, gotovo je nedoljivo da ćete brzo dati drugi odgovor. To su, međutim, dve odvojene tvrdnje i ne možete zaista znati odgovor.

Možete stoga razmišljati statistički. No, tada je zapravo daleko veća verovatnoća da se Linda nalazi u većoj grupi ljudi koji su blagajnici, nego u užoj grupi gde su blagajnici koji su feministi. Prvobitni zaključak, za koji je verovatnije da je pogrešan, predstavlja poznati primer heurističkog zaključivanja.

Šta su, zapravo, heuristike? Na primer, na tržištu danas uspeva samo 35 odsto inovativnih i preduzetničkih poduhvata. Na sreću, ljudi ne odustaju jer kako piše slavni američki Nobelovac, Danijel Kaneman, u knjizi Thinking, fast and slow, uprkos maloj šansi za uspeh značajan broj ljudi veruje u uspeh. Kaneman smatra da do tolike samouverenosti dolazi jer ljudski mozak u rešavanju izazova prvo upotrebljava takozvane heuristike.

Heuristike su, inače, brze, jednostavne procedure zaključivanja, uglavnom na osnovu već poznatih situacija. Po Kanemanu, heuristike su evolutivna stvar – olakšavaju život u mnogim slučajevima, ali lako mogu da zavedu u zabludu i pogrešno zaključivanje.

Prikazan na fotografiji, Danijel Kaneman je profesor psihologije na Univerzitetu u Prinstonu u SAD. Rođen 1934. godine, dobio je Nobelovu nagradu za ekonomiju 2002. godine za teoriju perspektiva. Stekao je izuzetnu naučnu slavu zbog svojih radova u oblasti psihologije rasuđivanja, donošenja odluka, ekonomije ponašanja i hedonističke psihologije.

Pre dve godine magazin “Forin polisi” ga je uvrstio među vodeće mislioce današnjice. Na kraju karijere, 2012. godine, umesto memoara, objavio je knjigu Thinking, fast and slow, koja je uveliko postala svetski bestseler, a prevedena je i na srpski.

Kaneman objašnjava da čovek može da misli duboko i kako kaže sporo, ali da je evolucija dovela do toga da, u zavisnosti od spoljnih okolnosti i opasnosti koje prete, ljudi u zaključivanju češće koriste brzo mišljenje i heuristike. Jedan od najpoznatijih primera te vrste je takozvani Lindin problem sa početka teksta.

“Kad se sve to skupi, emocionalni, kognitivni i socijalni faktori koji podržavaju preterani optimizam daju napitak koji nagoni ljude da se upuste u rizike koje bi inače izbegli kad bi bolje poznavali izazove. Nema dokaza da preduzimači rizika u ekonomiji imaju ikakvu veću potrebu za kockom ili rizičnim ulaganjem, oni su naprosto manje svesni rizika od onih koji su bojažljivi”, kaže Kaneman.

“Nauka kroz priče” je medijska inicijativa koja na društvenim mrežama i u tradicionalnim medijima svakodnevno objavljuje originalne priloge inspirisane naučnim saznanjima. Uz podršku Instituta za fiziku u Beogradu, „Danas“ predstavlja 77 izabranih priča sa portala www.naukakrozprice.rs.