Zašto neki ljudi izbegavaju seks?

Međutim, The Conversation piše da milioni ljudi izbegavaju seks, odnosno da su u jednom trenutku u svom životu iz jednog ili drugog razloga apstinirali. Šervin Asari, istraživač psihijatrije, javnog zdravstva i rješenja za siromaštvo pri Univerzitetu Mičigen odlučio je saznati zašto ljudi izbegavaju seks i kako apstinencija utiče na njihovo zdravlje.

‘Dok se naše društvo fokusira na često praktikovanje seksa, ne znamo dovoljno o posledicama apstiniranja od seksa’, kaže Assari.

Što više, to bolje?

Istraživanja su pokazala da su ljudi koji često imaju seksualne odnose srećniji te da su zadovoljniji sa svojim životom. Nasuprot tome, oni koji se retko upuštaju u seks često pate od psiholoških problema kao što su nemir, napetost i depresija.

Američki seksolog Alfred Kinsi u svojoj je knjizi ‘Seksulano ponašanje žena’ otkrio da 19 odsto odraslih osoba ne praktikuje seks. Ta pojava varira u zavisnosti od pola i bračnog stanja odrasle osobe, međutim oženjeni muškarci gotovo nikad ne provedu duži period bez seksa.

Druga istraživanja potvrđuju da žene češće izbegavaju seks od muškaraca. Čak 40 odsto žena je reklo da je u jednom trenutku u svom životu izbegavalo seks. Kao razloge su navodile bol tokom seksa i smanjeni libido.

Kada je reč o mladim osobama, više tinejdžerki od tinejdžera apstinira od seksa.

Takođe, verovatnije je da će žene koje su bile zlostavljane tokom detinjstva izbegavati seks. Trudnice izbegavaju seks jer se boje pobačaja i povređivanja fetusa, ali znaju odbiti seks zbog nedostatka želje i umora.

Muškarci najčešće izbegavaju seks zbog erektilne disfunkcije, hroničnih zdravstvenih problema i nedostatka prilike.

Zdravstveni problemi najčešća su prepreka

Istraživanja su pokazala da i muškarci i žene najčešće odbijaju seks zbog zdravstvenih problema. Tako na primer srčani bolesnici izbegavaju seks jer se boje srčanog udara.

Hronični bolovi smanjuju uživanje u seksu i direktno ograničavaju broj pozicija koje par može isprobati. Depresija i stres takođe mogu dovesti ljude do apstiniranja.

Dijabetes i pretilost smanjuju seksualnu aktivnost zbog uticaja na želju. Šećerni bolesnici često pate od erektilne disfunkcije dok pretili ljudi izbegavaju seks jer im slika o telu uništava intimnost.

Poremećaji ličnosti, zavisnost te nedostatak ili nekvalitetan san smanjuju želju za seksom. Osobe koje piju lijekove protiv napetosti i depresije smanjuju libido i seksualnu aktivnost te samim time povećavaju mogućnost izbegavanja seksa.

Konačno, nizak nivo testosterona kod muškaraca i nizak nivo dopamina i serotonina kod muškaraca i žena mogu smanjiti želju za seksom.

Društveni i emotivni faktori te posledice

Samoća smanjuje vrijeme koje ljudi provode s drugim ljudima, a vreme provedeno s drugim ljudima povećava mogućnost za intimom. Usamljeni se pojedinci nekada okreću pornografiji, a ona može negativno uticati na seksualni život u budućnosti.

Mnoge starije odrasle osobe se ne upuštaju u seksualne odnose zbog sramote i griže savesti ili zbog mišljenja da su ‘prestari za seks’.

Ima li rešenja?

Assari rešenje za apstinenciju vidi u razgovoru o seksu, što s lekarima, što s drugim stručnjacima. Neka istraživanja su međutim pokazala da lekari tu temu nerado otvaraju sa svojim pacijentima dok su pacijenti rekli da bi rado odgovorili na pitanja lekara o seksu.

Neki od zdravstvenih problema koji ljude tjeraju na apstiniranje mogli bi se rešiti tokom razgovora s lekarom. Pacijenti koji boluju od artritisa mogli bi od svog lekara dobiti uputstva o pozicijama koje su bolje za njih.

‘Kultura ‘ne reci, ne pitaj’ mora postati ‘reci, pitaj“, zaključuje Assari.