Zašto Nemci vole da se skidaju goli u javnosti?

Posle četiri godine života u Berlinu, naučio sam da prihvatam nemački „sve može“ stav i ležerniji pristup golotinji nego tamo gde sam odrastao, na Srednjem zapadu SAD-a.

„Prvi susret sa javnom golotinjom se nikad ne zaboravlja“

Iako se golotinja u mejnstrim američkoj kulturi generalno smatra seksualnom, ovde u Nemačkoj skidanje nije neuobičajeno u određenim svakodnevnim situacijama. Navikao sam na takve prizore u saunama; zaronio sam u bazene u kojima su kupaći kostimi bili oni po rođenju; i iznenadio masažnog terapeuta kada sam neočekivano skinuo sve sa sebe pre tretmana, navodeći ga na opasku da od Amerikanaca obično naknadno treba tražiti da se skinu.

Ali, kako se kaže, nikada ne zaboravite prvi put kada ste bili suočeni sa javnom golotinjom. Ja sam to prvi put doživeo da vidim tokom džoginga kroz Hasenhajde, park u berlinskom okrugu Neukoln, na jugu Berlina, kada sam naišao na gomilu golih tela koji su upijali jarko popodnevno sunce. Kasnije, nakon razgovora sa prijateljima i sticanja prilično sumnjive istorije Gugl pretrage, otkrio sam da je naleteti na nudističku zajednicu u gradskom parku ili na plaži praktično ritual u Berlinu.

„Skidanje do vaše suštine u prirodnom svetu je u prošlosti bilo čin otpora i olakšanja“

Međutim, ono što sam video nije bilo deo berlinske hedonističke strane, već primer „Frajkorperkultur“, ili „kulture slobodnog tela“. FKK je, kako se obično skraćuje, usko povezan sa životom u Nemačkoj Demokratskoj Republici (Istočna Nemačka ili „DDR“), ali nudizam u Nemačkoj kao javna praksa seže do kraja 19. veka. I za razliku od, recimo, skidanja gornjeg dela kupaćeg kostima na španskoj plaži, FKK obuhvata širi nemački pokret izrazitog duha, gde je svlačenje do vaše suštine u prirodnom svetu istorijski bilo čin otpora i olakšanja.

„Nudizam ima dugu tradiciju u Nemačkoj“, rekao je Arnd Bojerkamper, vanredni profesor moderne istorije na Univerzitetu Fraje u Berlinu.

Na prelazu u 20. vek „Lebensreform“ (reforma života) bio je prisutan, filozofija koja se zalagala za organsku hranu, seksualno oslobađanje, alternativnu medicinu i jednostavniji život bliži prirodi.

„Nudizam je deo ovog šireg pokreta koji je bio usmeren protiv industrijske modernosti, protiv novog društva nastalog krajem 19. veka“, rekao je Bojerkamper.

Prema Hano Hokmutu, istoričaru iz Lajbnicovog centra za savremenu istoriju Potsdam, ovaj reformski pokret najviše je bio prisutan u većim gradovima, uključujući Berlin, uprkos romantizaciji života na selu koja je bila jedna od ideja ovog pokreta.

Tokom doba Vajmara (1918-1933) nastale su FKK plaže na kojima se „vrlo, vrlo mala manjina“ pripadnika buržoazije sunčala. Prema mišljenju Bojerkampera, postojao je „osećaj nove slobode nakon autoritarnog društva i pritiskajućih konzervativnih vrednosti carske Nemačke (1871. do 1918)“.

Alfred Koh osnovao je Berlinsku školu za nudizam da bi podstakao nudizam u prisustvu oba pola, 1926. godine, nastavljajući uverenje da golotinja na otvorenom promoviše sklad sa prirodom i donosi razne druge dobrobiti čovekovom mentalnom i fizičkom zdravlju.

I dok je nacistička ideologija u početku zabranjivala FKK, smatrajući ga izvorom nemoralnosti, Treći rajh je do 1942. ublažio ograničenja javne golotinje – mada, naravno, ta tolerancija nije proširena na grupe koje su nacisti progonili, poput Jevreja i komunista.

Ali, tek decenijama posle nemačke posleratne podele na Istok i Zapad FKK je zaista procvetao, posebno na Istoku – mada prihvatanje golotinje više nije bilo zabranjeno za buržoasku klasu. Za Nemce koji su živeli u komunističkom DDR-u, gde su bila ograničena putovanja, lične slobode i prodaja robe široke potrošnje, FKK je delimično funkcionisao kao „sigurnosni ventil“, prema Bojerkamperu; bio je to način da se u duboko restriktivnom stanju otpusti napetost pružajući bar toliko slobode izvan svakodnevnog života.

““Bilo je osećaja eskapizma u tome“

Hokmut, koji je sa roditeljima posećivao nudističke plaže kao dete koje je odrastalo u istočnom Berlinu, slaže se s tim. „Bilo je nekog osećaja eskapizma u tome“, rekao je. „[Istočni Nemci] su uvek bili izloženi svim tim zahtevima Komunističke partije i onome što su morali da rade, poput odlaska na partijske skupove ili traženja da obavljaju komunalne zadatke vikendom bez naknade.

Dok su Istočni Nemci nastavili da se kupaju goli u ranim godinama DDR-a – dok su pazili na patroliranje policajaca – tek nakon što je Erik Honeker preuzeo vlast 1971. godine, FKK je ponovo i zvanično bio dozvoljen. Prema Bojerkamperu, pod Honekerom je DDR započeo proces otvaranja spoljne i unutrašnje politike, taktike koja je trebalo da učini da državno uređenje izgleda povoljnije za spoljni svet.

„Za DDR je bilo vrlo korisno tvrditi da, „u redu, dozvoljavamo, pa čak i podstičemo nudizam, mi smo vrsta slobodnog društva“, rekao je Bojerkamper.

Otkako se Istočna Nemačka spojila sa Zapadnom 1990. godine ukinuta su ograničenja u bivšoj komunističkoj državi, a zastupljenost kulture FKK je opala. Sedamdesetih i osamdesetih stotine hiljada nudista punilo je kampove, plaže i parkove.

U 2019. Nemačko udruženje za kulturu slobodnog tela brojalo je samo 30.000 registrovanih članova – od kojih su mnogi bili u pedesetim i šestdesetim godinama.

Ipak, FKK i dalje ostavlja utisak na nemačku kulturu, posebno na bivšem Istoku. Čak uspeva i da povremeno dovede do bombastičnog naslova,  kao na primer kada je goli čovek u području FKK na jezeru u Berlinu ovog leta bio primoran da pojuri divlju svinju koja je pobegla sa torbom u kojoj se nalazio njegov laptop.

U stvari, FKK i duga tradicija nudizma u Nemačkoj ostavili su široku toleranciju širom zemlje na razne javne prostore u kojima je uobičajeno biti bez odeće i javnu golotinju kao oblik velnesa. Kao što sam otkrio, prostori FKK se i dalje mogu naći bez preteranog truda i često su povezani sa zdravljem.

„Ako ste navikli da vidite ljude gole, ne razmišljate puno o izgledu“

Postoje sajtovi koji nude dobro organizovanu listu plaža i parkova širom Nemačke, gde se možete sunčati goli; svlačiti se u saunama i banjama; ili neodeveni planinariti, na mesta poput planina Harc, bavarskih Alpa ili šuma Saksonije-Anhalt. Ili, ako želite biti malo formalniji, sportski klub FSV Adolf Koh nudi nudističku jogu, odbojku, badminton i stoni tenis u Berlinu.

Zaostavština FKK na mnogo načina daje putnicima uvid u vrednosti koje još uvek ujedinjuju mnoge Istočne Nemce. Za Silvu Šternkof, koja je odrasla odlazeći na plaže FKK u Istočnoj Nemačkoj, kultura slobodnog tela u zemlji odražavala je određene vrednosti koje je ona prenela i na svoju decu, posebno otvorenost njihovog okruženja prema ljudskom telu.

„Mislim da je ovo još uvek duboko ukorenjeno u mojoj generaciji u Istočnoj Nemačkoj“, rekla je. „Takođe pokušavam da ovakav pogled na život prosledim svojoj deci, da ih odgajam na takav način da budu otvoreni prema sopstvenom telu i da se ne stide što su svoji i goli, što se pokazuju goli.“

Za Šternkof, gledanje golog tela na neseksualizovan način takođe pomaže ljudima da nauče da vide druge izvan njihove spoljne pojave. Ogoljavanjem svega, olakšava se videti ne samo telo, već i pojedinac.

„Ako ste navikli da ljude vidite gole, ne razmišljate puno o izgledu“, rekla je. „Mislim da je ovo nešto šire rasprostranjeno u Istočnoj Nemačkoj: trudimo se da ljudima ne sudimo zbog spoljnog izgleda, već uvek pokušavamo da pogledamo ispod toga što je spolja i vidimo šta se krije unutra.