Zašto se granice SAD-a sastoje od mreže ravnih linija?

Karta SAD-a sa zemljama koje izgledaju kao delovi slagalice, prepun je ravnih linija. Tu se, naravno, nađu i granice koje prate plovne reke poput Miisipija, Ohaja ili Kolorada, ali to su izuzeci od pravila.

Bez mnogo razmišljanja, mnogi će reći da izgled američkih granica sigurno ima veze s kolonizatorima koji su davno naselili novi kontinent – i bili bi u pravu, ali priča nije tako jednostavna.

Prvi stanovnici američkog kontinenta bili su plemena, konfederacije i gradovi-države, a svaka od tih grupa smatrala je određeno područje svojom domovinom. Njihove granice nisu uvek bile jasno definisane, već bi se teritorije opisivale kao oblasti između određenih planina i reka.

Nakon što su Amerikanci postali nezavisni, stvari su se dodatno zakomplikovale. Jedan od velikih sporova nastao je zbog nesuglasica oko ogromnog plodnog zemljišta između reke Ohajo i Velikih jezera – na njih su polagali pravo Konektikat, Masačusets, Njujork i Virdžinija. Stvar se rešila nagodbom prema kojoj su sve te države odustale od svojih zahteva u korist stvaranja Severozapadne teritorije.

Ključna tačka sporazuma bila je da će se delovi tog područja, kada postanu naseljeni dovoljnim brojem ljudi, odvojiti u novu državu. Tako su nastali Ohajo, Indijana, Ilinois, Mičigen, Viskonsin i Minesota. Taj obrazac nastavio se širenjem država prema zapadu: nakon zahteva, Kongres bi uspostavio teritorijalnu vlast, a kada bi se dovoljan broj ljudi naselio, proglašavala bi se nova država.

Naravno, nije sve prolazilo glatko: Teksas se bunio tvrdeći da su oni bili nezavisni pre nego što su se pridružili Sjedinjenim Državama. Kalifornija je, pak, nastala zahvaljujući Zlatnoj groznici 1849. godine koja je okupila dovoljno veliku populaciju s dovoljno bogatstva da postavi zahteve koje Kongres nije mogao da ignoriše. Nažalost, veći deo 19. veka Oklahoma je bila teritorija predviđena za prisilno preseljavanje plemena koja su bila protterana iz svojih domovina.

Odluka Kongresa

Ravne granice proizlaze iz odluke Kongresa da svakoj novoj državi obezbedi približno jednake prirodne resurse, poput plodne zemlje, pristupa vodenim putem ili rudnicima zlata, srebra ili bakra. Zbog toga su zapadne države obično veće od istočnih država. Pošto na zapadu ima manje vode i obradivog zemljišta, to je značilo da su trebale više teritorije kako bi obezbedile više prirodnih resursa za napredak.

Kako se nacija širila, Kongres je u skladu s tim postavljao državne granice. Iako to sve zvuči veoma dobro i pohvalno, političari nisu detaljno proučavali istraživanja geodeta, geologa i drugih stručnjaka kako bi pažljivo izradili precizne državne granice – kad bi ravna linija bila dovoljno dobra, nisu osećali potrebu da zakomplikuju stvari. Kako je bilo najlakše postaviti granice kao mrežu, to su i učinili – osim tamo gde je postojala očigledna prepreka, poput velike reke ili planinskog lanca. I to je Amerika, piše punkufer.hr.