Zašto se Lazareva subota naziva i Vrbica?

Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara crkveni je praznik koji se slavi na subotu uoči praznika Cveti. Dan je posvećen uspomeni na Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih četiri dana posle smrti.

Priča kaže da se posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus svečano uputio u Jerusalim. Masa razdraganog sveta dočekala ga je svečano. Pored ostalog, u rukama su nosili palmine grančice.

Palmine grančice danas su zamenjene vrbovim prućem. Ono se blagosilja u crkvi i deli vernicima, a vrba je verovatno izabrana zbog jednog značenja koje je na našim prostorima prisutno još od vremena starih Slovena – ona simbolizuje napredak, podmlađivanje, odagnava bolest i mnoga druga zla.

A u tome se krije i odgovor na pitanje zašto se ovaj praznik kod nas zove još i – Vrbica, piše istorijskizabavnik.rs.

Koju simboliku nosi ime Lazar

Lazar je, nakon vaskrsenja, prema predanju, živeo još trideset godina kao episkop na Kipru. Kažu da se više nikada nije nasmejao, večito žaleći za raspetim Isusom.

I njegovo ime ima jaku simobiku. Na jevrejskom jeziku “El-azar” znači “Bog je pomogao”.

Mošti Lazara počivaju i danas u Carigradu, gde su prenete 890. godine sa Kipra. U Kitonu kod Larnake, gde su ranije boravili ostaci, stajala je nadgrobna ploča sa natpisom „Hristov prijatelj”.

Valja, kažu stari, zbog toga decu obući svečano i pustiti ih da se raduju jer je ovo njihov dan. S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.

U nekim seoskim krajevima Srbije sve do danas se zadržao običaj organizovanja povorke Lazarica na Vrbicu.

Reč je o neudatim, mladim devojkama koje, lepo obučene i bogato okićene, idu od kuće do kuće i pevaju. Domaćini ih pozdravljaju i daruju simbolično tako dočekujući letnji period koji je pred nama.