Zašto se ne sećamo ničega pre trećeg rođendana?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ja se secam dosta toga sa mesta gde su se moji roditelji doselili iz Vojvodine u Beograd, a imao sam oko dve godine. Kada sam to pricao zeni, strasno me je zadirkivala, ali smo kasnije u razgovoru sa mojom majkom i uporedjivanjem sa njenim secanjima na to dvoriste, psa boksera, kao i sobe u kojoj smo ziveli kao podstanari, dosli do zakljucka da su secanja verodostojna. Nisam neki pametnjakovic ni genija za voznju, cak sam kasnije lako zaboravljao mnoge vaznje detalje, ali toga se secam.

   1. I ja imam jedno rano secanje. Nije to neko naknadno, jer ga pamtim oduvek. Stajao sam u krevecu za bebe, drzeci se za ogradicu, a mama me je hranila keksom nadrobljenim u mleko. Ne verujem da sam imao pune 2 godine, mada se ne secam rodjenja mladje sestre kada sam imao 20 meseci. Svi su mi govorili da sam hteo da joj dam pomorandzu, pa sam je bacio na nju, ali to mi se ne nalazi u secanju. Onu prethodnu scenu mi niko nije prepricavao, a tacno znam gde se tada krevetac nalazio jer je kasnije premesten.

      1. Au covece pa bas zanimljivo.Jel bila Plazma ili petit beure?

2. Ja se i dalje sećam pojedinih stvari kada sam imao manje od godinu dana, a onih kada sam imao do dve godine još više.