Zašto se stalno vraćamo u prošlost i premotavamo minule događaje?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Besmisleno mudrovanje. Sećanja nas i čine ljudima i održavaju ljubav u nama. Bez sećanja smo mrtvi, najobičnije kreature, roboti. Sećanja mnoge guraju napred, a neke uništavaju. Sve je do čoveka. Niko se nikada nije oslobodio sećanja, sem ako je totalno bezosećajno biće. A takvo, verovatno, postoji samo na filmu. Na kraju, kada ste u poznim godina sve bliži smrti, sećanja su melem. Znači, nadjite snagu i način da sa sećanjima živite, jer ih se ne možete osloboditi, deo su života, i tako ćete zakoračiti u budućnost i biti kreativni.

   1. Odlican komentar !

2. Ovaj test je zaista vrlo stvaran i istinit.Nemam šta da dodam osim što ću samo ponoviti Svete Riječi Gospoda Isusa Krista iu Evanjđelja:“Staro je umrlo,a novo je evo nastalo!Obucite se u nove haljine.Vaše je samo ovo DANAS i SADA.SADA kad Moj glas čujete!DANAS povjerovaste i čuste! Već DANAS ćeš biti samnom u Kraljevstvu Božjem.Pustite mrtvima neka pokapaju svoje mrtve!Svi ste vi živi i kad umrete u Gospodinu i Bogu-Ocu našemu!“Itd.Ovo neka posluži samo kao potvrda ovom divnom i poučnom textu,i kao stvar za razmišljanje stvarnom životu SADA i DANAS,svima!Hala dragoj našoj tetka Branki što nam ga je objavila!Lep pozdrav svima!

3. Ovako narode:

   Pre 6 godina sam bio 2. razred osnovne škole. Na ekskurziji sa školom sam se sa društvom igrao dečje igre, a pošto smo razvaljivali igru odjednom sam prekinuo i otišao. Šest godina kasnije shvatio sam da sam pogrešio i nzm kako to da dokrajčim što sam bio pobegao. Svaki dan mislim o tom događaju koji je bio pre 6 godina i NE mogu da se smirim. Imam ludu porodicu koja samo vrišti na mene i dodatno me opterećuje. Ja trenutno sad imam 15 godina i velik sam za takvu dečju igru da je dokrajčim, ionako sam uvek sam bez ikog. Moja familija mi nikako ne pomaže jer se ponašaju ko retardi.

   MOLIM ZA POMOĆ.