Zašto se za Božić na kamin kači čarapa?

Običaj da se na kaminu (ili negde pored novogodišnje jelke) ostavljaju božićne čarape koje Deda Mraz (ili Božić Bata) za Novu godinu (ili Božić) napuni slatkišima i igračkama, poslednjih godina stigao je i u naše krajeve.

Iako nekima može izgledati kao “novotarija sa Zapada”, reč je zapravo o drevnom običaju koji ima dugu (i lepu) tradiciju.

Za sve je “kriv” Sveti Nikola

Sveti Nikola je svetitelj za koga se veruje da je naročito naklonjen deci. U nekim krajevima Srbije i danas se održao običaj darivanja mališana na dan Svetog Nikole jer se on smatra njihovim zaštitnikom.

Slično, u germanskoj tradiciji vekovima je postojao običaj da roditelji deci za dan Svetog Nikole ostavljaju slatkiše govoreći im da im je to poklon od ovog svetitelja. Ovaj običaj preneo se postepeno i na Božić, u vreme kada se kiti jelka.

Ipak, osim što je svojim životom i dobročinstvima bio inspiracija za nastanak lika Deda Mraza, veruje se da je Sveti Nikola “glavni krivac” i za nastanak običaja ostavljanja božićnih čarapa na kaminu.

O ovome nema pisanih tragova, ali postoje mnoge legende koje mogu da objasne nastanak ove praznične tradicije.

Jednoj od najpopularnijih kaže da je svetitelj čuo za čoveka toliko siromašnog da planira da proda svoje tri ćerke kako bi se one, prostituišući se, spasle od gladi.

Sveti Nikola je želeo da pomogne, ali je znao da starac neće prihvatiti milostinju pa je, u tajnosti, po mraku u kuću čoveka kroz prozor ubacio tri vreće zlata.

Jedna od njih pala je u čarapu. Druge verzije priče govore da je Sveti Nikola zlato ubacio direktno u čarape koje su bile okačene pored ognjišta da se osuše.

Kakogod, epilog je bio isti – kada su se sledećeg jutra devojčice i njihov otac probudili, našli su kese sa zlatom i, naravno, bili su presrećni. Devojke su spasene tužne sudbine.

Spajanjem motiva ove priče sa verovanjem da Sveti Nikola donosi poklone deci, razvio se i običaj da mališani ostavljaju cipele ispred vrata ili čarape na kaminu kako bi ih svetitelj darivao.

Ako su bili dobri, ujutru će cipele ili čarape zateći pune slatkiša i igračaka. Ako nisu, u njima će biti samo komadića uglja ili će biti prazne.

Od Evrope, do Amerike, pa do celog sveta

Veruje se da je ova praksa bila najrasprostranjenija među Germanima. Kako je lik Svetog Nikole postepeno prelazio u lik Deda Mraza, tako je i ovaj običaj sa Nikoljdana prešao na Božić.

Deca su jednostavno koristila jednu od svojih svakodnevnih čarapa, ali su na kraju za tu svrhu stvorene posebne – božićne čarape.

Smatra se i da su upravo Germani bili ti koji su običaj božićnih čarapa odneli u “Novi svet” tj. u Ameriku. Tokom poslednjih decenija, globalizacija je učinila svoje, pa se i običaj raširio širom sveta.

Izvor: Istorijski zabavnik