Zašto stariji ljudi imaju problema sa hodanjem: Ovaj vitamin je ključan

Tempo i lakoća hodanja mogu biti pokazatelj vašeg zdravlja i toga da li starite “dobro”.

Smatra se da gubimo 0,1% neurona (nervnih ćelija) svake godine (između 20. i 60. godine), a gubitak se nakon toga ubrzava.

Ako doživite 90 godina, vaš mozak će izgubiti 150 grama tkiva u odnosu na težinu koju je imao kada ste imali 50 godina.

Istraživanja su pokazala da je brzina hodanja u dobi od 45 godina snažan pokazatelj fizičkog i mentalnog zdravlja koje nas čeka kasnije u životu. Inače, primetan je i pad brzine hoda od trenutka kada navršite 60 godina.

Smanjenje brzine i lakoće vašeg hoda može biti rani pokazatelj neurodegenerativnih stanja, kao što je Parkinsonova bolest. Parkinsonova bolest ometa poruke koje mozak šalje mišićno-skeletnom sistemu, uzrokujući da hod osobe bude sporiji, manje simetričan i neobičniji.

Kako kvalitet kognitivnih funkcija opada, dužina koraka tokom hodanja je znatno kraća. I vreme potrebno za dovršavanje koraka se povećava.

Složen proces hodanja uključuje i mehanizam koji nas sprečava da se spotaknemo o sopstvena stopala, na primer. Mišići na prednjoj strani potkolenice su dizajnirani da povuku stopalo dok se zamahne napred. Tokom godina, kod nekih ljudi ovaj mehanizam počinje slabije da funkcioniše, pa su posrtanja i padovi sve češći.

Zbog toga se stopalo spušta tako da prsti udaraju o tlo, izazivajući opasnost od spoticanja.

Ovo stanje može biti posledica dijabetesa, ali i posledica nepravilnog sedenja i dužeg držanja tela u lošem položaju.

Suženje arterija

Ako osećate bol u glutealnim mišićima i niz zadnji deo noge, pa čak i u potkolenici dok hodate, a nestaje kada prestanete da se krećete, možda imate perifernu arterijsku bolest.

Prisustvo, a zatim odsustvo bola u odnosu na kretanje ili mirovanje naziva se klaudikacija. To se dešava zato što se arterije koje snabdevaju krvlju noge sužavaju. Kada hodate, postoji povećana potreba za kiseonikom iz mišića vaših nogu.

Kao rezultat suženja, arterijska krv koja teče do nogu ne može da zadovolji potrebe za kiseonikom i mišići postaju anaerobni (oskudeni kiseonikom), što izaziva oslobađanje mlečne kiseline. Mlečna kiselina izaziva grčeve. Ali kada prestanete da se krećete, mišićima je potreban minimalan kiseonik, tako da bol nestaje.

Faktori rizika za oboljenje perifernih arterija uključuju pušenje, visok holesterol, visok krvni pritisak i dijabetes. Faktor rizika je i porodična istorija vaskularnih bolesti.

Nedostatak vitamina B12

Nedostatak ravnoteže prilikom hodanja često je povezan sa prekomernom konzumacijom alkohola, ali može ukazivati i na nedostatak vitamina B12.

Utvrđivanje simptoma kod odraslih može trajati mesecima ili čak godinama, ali kod dece se ovo stanje može brže utvrditi zbog sazrevanja nervnog sistema i ključne uloge vitamina B12 u zaštiti nervnog sistema od poremećaja.

Na sreću, lečenje nedostatka vitamina B12 injekcijama je relativno jednostavno i u većini slučajeva se dobro toleriše. U nekim slučajevima, dodavanje hrane bogate B12 ishrani – kao što su meso, riba, jaja i mlečni proizvodi – može biti dovoljno za ublažavanje simptoma.

Problemi sa unutrašnjim uhom, kao što je lavirintitis, mogu biti kratkotrajni uzrok problema sa ravnotežom pri hodanju.

Infekcija unutrašnjeg uha dovodi do problematičnog kretanja tečnosti u tom delu uha, što otežava tumačenje nervnih signala od uha do mozga. Ovo dovodi do toga da telo ne integriše u potpunosti ove informacije sa vizuelnim i pozicionim informacijama.

„S godinama hodanje neminovno postaje teže i zamornije. Ali ako primetite da se češće spotičete, teturate ili čak padate ili da vam je hodanje za kratko vreme postalo znatno otežano, konsultujte se sa lekarom“, savetuje Adam Tejlor, profesor i direktor Centra za kliničku anatomiju na Univerzitetu Lankaster, prenosi n1info.hr.