Zašto su dvadesete period kada smo najmanje srećni? 1Foto: Pixabay/GDJ

Dvadesete su period korenitih promena u životu svakog pojedinca. Ulazak u odraslo doba donosi nove brige za svakoga. Dok se jedni sa završetkom srednje škole suočavaju sa surovošću procesa nalaženja posla, drugi ovaj problem samo odlažu odlaskom na studije. 

Bez jasne ideje ko smo, ne možemo znati ni kuda idemo  

Nezadovoljstvo radnim mestom, nemogućnost pronalaženja posla, fakultet koji se neplanirano odužio ili okruženje koje se odjednom promenilo izazivaju posebnu krizu identiteta kod mladih osoba, dok je izolacija kojoj su izloženi u trenucima pandemije dodatno pojačava. 

Zašto su dvadesete period kada smo najmanje srećni? 2
Foto: Pixabay/johnhain

Često nespremni za odluke koje se stavljaju pred njih po završetku srednje škole, mladi se tek kasnije suočavaju sa egzistencijalnim pitanjima – da li sam na dobrom putu, hoću li uspeti da nađem posao u struci, hoće li se moj trud isplatiti.

Ukoliko se sa ovim pitanjima susretnu u toku svojih studija, mladi neretko, kako kažu stručnjaci, produžavaju studiranje u strahu za onim šta će uslediti posle.  

Rezultat ignorisanja sve veće potrebe za odgovorima na ova pitanja često dovodi do povećane anksioznosti kod mladih, povlačenja u sebe, hroničnog nezadovoljstva i nemoći da se načini sledeći korak. 

Zašto su dvadesete period kada smo najmanje srećni? 3
Foto: Pixabay/mohamed_hassan

Ni stambena, ni finansijska nezavisnost se ne stiču lako 

“Tokom 2019. godine 20,5 odsto  ukupnog broja nezaposlenih činili su mladi, a 66 odsto ispitanika za potrebe Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih, istraživanja koje je sproveo KOMS 2020. godine, izjavilo je da još uvek živi u roditeljskom stanu. Moramo pomenuti i one mlade koji se nalaze u NEET položaju, odnosno ne nalaze se u procesu obrazovanja, nezaposleni su i nisu u procesu obuke, jer su upravo oni jedna od najranjivijih grupa”, poručuje za Danas Anja Jokić, predstavnica Krovne organizacije mladih Srbije. 

“Mentalno zadravlje mladih, a posebno onih od 25 do 30 godina, se pogoršalo. Degradacija radnih i prava na obrazovanje mladih, može imati značajan uticaj i na pogoršanje mentalnog zdravlja”, kaže ona. 

Civilni sektor i institucije moraju raditi zajedno i u svoj rad uključiti mlade

Prema njenim rečima, bitno je da se mladi uključe u svako pitanje koje im je bitno, bila to zaštita ljudskih prava, briga o životnoj sredini, finansijama ili privrednom rastu ili bilo šta drugo.  

“Svako od ovih pitanja je pitanje mladih i veoma je važno da se u svakom oslikavaju njihova perspektiva i potrebe. Takođe,  poručila bih im da ne odustaju od želje da se jave za reč, posebno u akademskom i poslovnom okruženju, samo zato što su najmlađi u prostoriji”, zaključuje Anja Jokić. 

Zašto su dvadesete period kada smo najmanje srećni? 4
Foto: Pixabay/geralt

Identitetska kriza je cena koju plaćamo za sopstvenu psihološku nepismenost

Nedostatak politika usmerenih ka mladima u društvu sa turbulentnom istorijom, ostavlja pojedinca bez oslonca. Društvo se, kako objašnjavaju psiholozi, u tom smislu može uporediti sa porodicom. Kako iz disfunkcionalne porodice retko izađe funkcionalna osoba, mladima je na isti način potrebna podrška od strane društva u procesu sazrevanja. 

“Razdoblje između dvadesete i tridesete godine predstavlja period u kojem se najmanje osećamo srećno. Suočavamo se sa društvenim zahtevima i preispitujemo lične želje i planove. Kriza je u tome veća, ukoliko smo u sukobu između ličnih želja i onoga što se smatra “društveno prihvatljivim” i “normalnim” kada je u pitanju planiranje porodice, potomstva, načina života,karijere… U našoj zemlji mnogi mladi nalaze se u sprezi između želja i mogućnosti zbog nepovoljne ekonomske situacije, te nemogućnosti dugoročnijeg planiranja. Veliki broj mladih odlazi iz zemlje, te je to još jedna dilema kroz koju prolaze kada je u pitanju pravljenje planova i donošenje odluka o budućnosti”, priča za Danas psihoterapeutkinja Miljana Matić.

“Mama zna najbolje – u periodu adolescencije počinje da se preispituje” 

“Roditeljima je, s druge strane, neretko teško da naprave tu granicu, kada je njihovo dete postalo odrasla osoba, koja ima svoju slobodu, potrebe i navike koje se često razlikuju od njihovih, te u porodicama, gde nekoliko generacija egzistira zajedno, često je odnos između članova vrlo sličan kao u periodu detinjstva, što dovodi do potencijalnog nerazumevanja i neslaganja”, upozorava ona.  

Da je podrška najbolje što možete da pružite svom detetu u ovom periodu, slaže se i njena koleginica iz Novosadskog humanitarnog centra Mirela Pavlović. 

“Roditelj ste, naravno, ceo život, ali samo jedan ograničen period života ste to aktivno. Iskoristite to vreme mudro. Naučite svoje dete da peca – za sebe, ne za vas. Nemojte loviti ribu umesto njega, niti sa njim. Kada dođe vreme, vratite se svojoj reci, i svom štapu”, poručuje ona. 

Zašto su dvadesete period kada smo najmanje srećni? 5
Foto: Pixabay/chenspec

“Društvo se mnogo brže menja, nego što je to ranije bio slučaj, a svaka promena zahteva određeno prilagođavanje, što svakako predstavlja izazov za pojedinca” 

„Identitetska kriza mladih je zapravo kriza sveta u kome mladi ljudi žive. Primarni cilj ove faze je uspešno uspostavljanje i razvijanje bliskih odnosa sa drugim ljudima. Drugim rečima, psihološki zadatak ove etape bio bi ovladavanje veštinom uspostavljanja granica između sebe i drugih, kao i razvijanje osećaja zajedništva, ali na način da se ne izgubi sopstveni identitet. Neuspeh vodi ka izolaciji, strahu od intimnosti, ili uspostavljanju takozvane pseudointimnosti, gde telesni kontakt postaje zamena za osećanje povezanosti, bliskosti i pripadanja”, smatra Mirela Pavlović.

Kako navodi, predrasude za psihoterapiju i dalje postoje, ali mladi u velikoj meri ipak prepoznaju značaj brige o mentalnom zdravlju i dolaze na terapiju.

“Najveći broj mladih ljudi koji mi se obraća za pomoć, kako u Savetovalištu Novosadskog humanitarnog centra, tako i u privatnoj praksi, dolazi zbog problema anksioznosti, socijalne fobije, paničnih napada, depresivnih epizoda, koje onda sobom vuku i drugu vrstu izazova – završetak studija, osamostaljenje, pronalaženje partnera, posla, u krajnjem slučaju nade i smisla”, ističe ona. 

Pandemija je osećaj izolovanosti koji mladi često osećaju dodatno uvećala 

“Dugotrajna, spolja nametnuta izolacija, nikome ne može da donese dobro. Čovek je društveno biće, i to ne samo iz zabave. Ako se bliske interakcije dobrim delom uspostavljaju i odvijaju putem socijalnih mreža, to znači da vi ostajete gladni poruka koje dolaze kroz one kanale komunikacije koji su na vebu nezastupljeni – dodir, pogled, psihološko značenje neke poruke, ton napisanog, širi kontekst situacije u kojoj se sagovornici nalaze, itd., a to je nešto od čega takođe živimo. Pandemija je ovaj problem, na žalost, dodatno uvećala. Kad nešto dugo traje, posledice su brzo nadoknadive samo kod zrelih, dakle stabilnih i već dobro izgrađenih ličnosti. Mlad čovek to još uvek nije”, kaže za Danas psihoterapeutkinja, Mirela Pavlović. 

Zašto su dvadesete period kada smo najmanje srećni? 6
Foto: Pixabay/Graehawk

Ne sežite za kratkoročnim zadovoljstvima, istinska sreća postiže se posredno, razvijanjem ličnih snaga i vrlina 

“Budite to što autentično jeste. Sposobnost ličnog preispitivanja veoma je važna. Dobar početak su tradicionalna, uvek aktuelna, filozofska, pitanja – ko sam ja (ili ko bih bio, kada ne bih brinuo/la, da će me drugi koji su mi važni, odbaciti), šta mi je potrebno – sad, dugoročno, da li je ovo život kojim želim da živim, i da li je ovo mesto na kome želim da budem, jer uzalud se penjete, ako ste merdevine prislonili na krivi zid”, poručuje ona za kraj. 

“Postoji samo energija, vibracije i frekvencija. Ako hoćeš negde da budeš, budi. Ako hoćeš nešto da budeš, budi” – Hipigram 

„They muddy the water, to make it seem deep“ – Niče 

“U opštem smislu, ne verujem u uzore. Ne verujem da jedna ili više javnih individua može da ima jedinstven uticaj na generaciju koja se sastoji iz toliko autentičnih pojedinaca. Ne verujem da jedan pevač, teniser ili hrabri pilot koji je spasao stotine ljudi mogu da vam pomognu u bilo kom ličnom razvoju”, kažu za portal Danas autori popularne instagram stranice Hipigram

U savremenom svetu, kada smo svaki dan preplavljeni sadržajem iz svih vrsta medija, bitno je ostati svestan svojih osećanja i motiva i prepoznati uticaj koji mi sami imamo na spostveni život.

“Iza svake javne ličnosti krije se komercijalna dimenzija koja stavlja na iskušenje njihovu autentičnost i namere. Upravo zato, na Hipigram stranici ne postoji komercijalni sadržaj već se on plasira isključivo u skladu sa određenim životnim uverenjima. Poruka koju šaljem ljudima u tranzicionom periodu prelaska u odraslo doba je isključivo okretanje sebi kao jedinom pravom uzoru”, poručuje Hipigram. 

Dvadesete treba da budu sebične godine 

„No risk, no magic.“ 

“Svedoci smo da dočekujemo generaciju dvadesetogodišnjaka koji su na pragu da dekonstruišu čitav koncept društveno prihvatljivih kriterijuma koji se od njih očekuje. Možda se to neće dogoditi odmah ali pukotine su tu i, iako im se čini da su zarobljeni u očekivanjima okoline, izazivam ih da te granice pomeraju iz zone ličnog komfora”, smatra Hipigram.

Zašto su dvadesete period kada smo najmanje srećni? 7
Foto: Pixabay/chenspec

Uticaj društvenih mreža na mlade u očima autora jedne od najpopularnijih Instagram stranica 

“Društvene mreže mogu da budu i lek i otrov. Kada je Hipigram stranica započela sa radom februara 2016. godine osnovni motiv je bio širenje pozitivnih vibracija. U početku su ljudi obazrivo komentarisali i delili sadržaj, koji je pun aestetike(eng. aesthetic), spiritualnosti i filozofije o čemu mlade ne uče u školama. Vremenom su se oslobađali, prepoznavali jedni druge u svim svojim posebnostima, strahovima i razmišljanjima i na kraju došli dotle da iz grupe crpe životnu energiju, motiv i smisao. Na to nije uticao samo sadržaj koji se deli, već i sama grupa ili „komuna“ koja se oko tog sadržaja okuplja. Iskreno verujem da smo svi zajedno stvorili sigurno mesto gde ne postoje osude, mali strahovi ni male ljubavi. Svi su slobodni da budu svoji i u tome leži čitava filozofija i pozitivna strana društvenih mreža kao učesnika u tom procesu odrastanja”, kažu autori.  

“Objektivno posmatrano, mislim da međuljudski odnosi, prijateljski i ljubavni, doživljavaju egzistencijalnu krizu i transformaciju koja može imati epohalne razmere, naročito u trenutnom stanju u kome se nalazimo. Subjektivno gledano, pratioci moje strane su gladni iskonske ljubavi, neustrašivi u nameri da je pronađu i zadrže, neguju svoje prijatelje i ljubavi i šalju im skrivene šifrovane poruke u komentarima i „šerovima“. Postoji neobuzdana želja ljudi da se izraze i nemogućnost pronalaženja tog izraza u njima je stvarala teskobu. Ja im fotografijama i citatima pomažem jer pričam njihove priče, a oni im dalje daju život i dublji smisao”, poručuje za kraj Hipigram. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari