Zašto su kokoške na livadi omiljena ilustracija industrije jaja?

Kompanije žele da učine svoj proizvod primamljivijim, šarenijim, dostupnijim, žele da poverujemo da baš taj proizvod ima „sve potrebne vitamine i minerale“ i da je dobar za decu i naše zdravlje, da je mnogo bolji od sličnog proizvoda suparničke kompanije.

Neke laži se lako prozru: veliko pakovanje koje zapravo sadrži osam bombona, ogromna kesa grickalica koja i nije tako ogromna, „originalan ukus limuna“ koji je zapravo (avaj, ukus ne vara pa ćeš dobiti ono što si i kupio) ušećereni limuntus. Nekada budemo dobro nasamareni, nekada, iako znamo za ove (male i velike) laži marketinga, ipak pristanemo na „foru“ i damo proizvodu šansu.

Ipak, nemaju sve laži istu težinu, iako sve imaju isti cilj: obmanu.

Jedna laž je veća i značajnija od ostalih i stoga je tema mog današnjeg teksta.

Da li ste se ikada zapitali zašto na slici tetrapaka od mleka ili na kartonskoj kutiji jaja nisu prikazane fotografije kokoške i krave sa farmi na kojima se ove životinje nalaze? Zašto je na kutiji jaja zalepljena ilustracija zelene poljane po kojoj trčkaraju kokoške ili slika srećne porodice na biciklima?

Zašto se pored navedenih ilustracija insistira na frazama kao što su: „jaje srećnih koka“, „jaja od naših koka“, „sveža i zdrava jaja…“? Zašto su salame nazvane deminutivima pileta i praseta sa, opet, šarenim ilustracijama ovih životinja?

U pokušaju da dam odgovore na ova pitanja, predstaviću kovanicu dr Melani Džoj: karnizam. Obično se na vegane gleda kao na ljude koji imaju snažna ubeđenja i jedu trave da bi te svoje radikalne stavove sasuli ljudima u lice.

Konzumiranje životinjskih proizvoda se ne doživljava kao radikalno, niti kao izbor, naprotiv, od malena smo učeni da je to normalna svakodnevna potreba, da su nam životinjski proizvodi neophodni da preživimo. Međutim, da li se sećate trenutka kada ste pristali da jedete meso? Da li ste znali šta zapravo jedete?

Ljudi su empatična bića, deca, pogotovu, imaju snažna osećanja i naklonost prema životinjama, sa kojima vole da se igraju, da ih maze i čuvaju. Karnista nije karnivor, koji se hrani mesom kako bi preživeo, najčešće svežim mesom svog ulova (na primer, leopard ili lav su karnivori).

Karnizam je ideologija kojoj smo nesvesno naklonjeni. To je ideologija koja se zasniva na nasilju kao osnovi, koja zagovara nasilje prema životinjama kao neophodno da bismo preživeli. Karnizam u kombinaciji sa snažnim konzumerizmom dovodi do zastrašujućih brojki: 200 miliona kopnenih životinja se ubije svakog dana na svetu.

Radi poređenja, setite se da se procenjuje da je u Drugom svetskom ratu  poginulo oko 75 miliona ljudi. Karnista svakog dana bira da jede životinjske proizvode zato što su ga od rane mladosti učili da je to normalno, socijalno prihvaćeno i zdravo. Stekao je naviku, koja pak potiskuje empatiju svaki put kad pazari bilo koji od životinjskih proizvoda.

Naše preživljavanje ne zavisi od konzumiranja životinjskih proizvoda, reč je samo o našem odabiru i našoj percepciji. Reklame su tu da nam pomognu da donesemo izbor koji najviše odgovara dominantnim industrijama. Radi podsećanja, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka cigarete su reklamirane od strane sportista i doktora kao dobre za pluća.

Slika slatke kravice na tetrapaku ili praseta na salami može da privuče dete ili odraslu osobu da konzumira ove proizvode, zabavni su deci, a i odraslima bûde pozitivna osećanja i otklanjaju mogući osećaj krivice. Oni su predstavljeni kao nešto što životinje dobrovoljno daju nama, bez ikakvih posledica po njih same.

Vratimo se na jedno od početnih pitanja: zašto su slobodne kokoške na livadi omiljena ilustracija koju plasira industrija jaja? Ona pre svega deluje umirujuće, posebno ako kupac nema jasnu predstavu o tome kako je organizovana industrija.

Ilustracija ili natpis može da spreči preispitivanje porekla proizvoda i procesa proizvodnje. Zgodan primer bi bile gumene bombone: dok se na kesici insistira na voćnom ukusu, zabavnim oblicima i šarenim bojama, kupcu ne bi palo na pamet da je ono što kupuje zapravo iskuvana svinjska koža i otpad iz industrije mesa, prebojen i aromatizovan i izliven u simpatičnog medvedića.

Početkom 2020. proizvođači su počeli da stavljaju oznake na svoja jaja, u skladu sa promenom zakona: 0 – organski uzgoj, 1 – slobodan uzgoj (bez kaveza, sa dostupnim dvorištem), 2 – podni uzgoj (u halama, bez kaveza, bez izlaska napolje), 3 – baterijski (kavezni) uzgoj. Primetićete da većina jaja u prodavnicama ima oznaku 3. To je zato što preko 90 odsto proizvođača u Srbiji koristi baterijske kaveze.

U Srbiji se godišnje proizvede oko 1,5 milijardi jaja. Ilustracija poljane i razigrane kokoške je u realnosti ovo: celoživotni kavez za kokošku, bez mogućnosti širenja krila, sa odsečenim kljunom, bez mogućnosti preteranog pomeranja.

U jednom kavezu se nalazi četiri do šest kokošaka od kojih svaka ima prostor veličine A4 formata za sebe. Kavezi se nalaze u halama naslagani jedni na druge, a hala može da primi desetine hiljada kaveza. Automatizacija je takva da je olakšala prikupljanje jaja.

Kokoške samo stoje ili leže, nose jaja, mogu da proture glavu samo toliko koliko da kljucnu hranu. Ne znam koliko znate o kokoškama, ali one su bića koja jako vole da lunjaju, kljuckaju, kupaju se u prašini, penju na visinu, međusobno komuniciraju sa više od 30 različitih zvukova i mogu da upamte oko 100 različitih faca. Takođe, kokoška je svesna postojanosti objekta, čega na primer, nije svesno dete do sedam, osam meseci starosti.

Da li biste mogli da u svom podrumu u kavezu veličine A4 papira držite kokošku godinu dana, uzimajući joj jaja svakog dana, da gledate kako se kokoški noge ozleđuju, koja krvari, gubi perje, malaksava?

Ako ne biste, kako se tek osećate kada znate da je standardna praksa u industriji jaja da se muški pilići (koji su neprofitabilni), jedan dan stari, guše karbon-dioksidom, guraju u plastične kese i bacaju, ili stavljaju živi u mikser?

Da li biste za cenu svoje kajgane ujutru (koju možete napraviti od tofua ili od brašna slanutka) ili palačinki sa jajima (koje možete napraviti i od brašna, biljnog mleka i vode) stavili malo žuto pile u svoj blender i pritisli dugme ON?

Svaki put kada kupite jaja u supermarketu, vi plaćate drugim ljudima da rade ove stvari za vas, jer ne plaćate samo proizvod, plaćate i sve činove koji dovode do njegovog nastanka.

Kampanju „Slomimo kaveze“ je pokrenula Vege zajednica uz podršku organizacije Open Wing Alliance kako bi radila na pregovorima sa kompanijama da prekinu sa nabavkom jaja iz kaveznog uzgoja. Ujedno cilj ove kampanje je da utiče na vas, pojedince koji čitate ovaj tekst, i da vas motiviše da razmislite o sebi. Želimo da se zapitate sledeće: ako ne biste podržavali okrutnost prema životinjama, povredili psa ili mačku, zašto rado plaćate povređivanje drugog živog bića?

Ako želite da saznate više o industriji jaja i njenim standardnim praksama, zapratite stranicu Slomimo kaveze. Takođe, ako vam se dopao ovaj tekst, pozivamo vas da zapratite stranicu Vege zajednica, na kojoj smo ranije pisali o načinima na koje nas obmanjuje industrija mleka putem marketinga.