Zašto su ljudima odbojni saveti u vezi klimatskih promena?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne treba ići na ljudsku savest nego na pohlepu. Treba ekološki prihvatljiva rešenja učiniti povoljnim i predstaviti to ljudima kao trenutnu i odličnu uštedu/zaradu. Izbacite jeftine panele na krov i dobijte džabe struju! Jeftino zagrevajte svoj stambeni prostor, isplatiće se za jednu sezonu! Reciklirajte sami otpadnu vodu jeftinim mehaničkim prečistačima i zalivajte baštu ili ispirajte toalet! Svako voli da uštedi pare, gospodo, i niko ne voli kada mu popuju.

   1. Da, u pravu ste…samo što još uvek nema tako jeftinih panela čija cena omogućava povraćaj investicije za jednu godinu?! U tome i jeste štos, jer da ih ima onda ljude ne bi trebalo ni motivisati za tako nešto, već bi sami to radili (usput i doprinosili borbi protiv klimatskih promena). Na kraju, ne treba zaboraviti da sve dok govorimo o odgovornosti, nema prostora za termin komfora i lagodnosti. Odgovornost je uvek nosila odricanje sa sobom, a komfor je mahom posledica hedonizma i bahatosti, kao dominantnih odlika savremenog društva i modernog čoveka. Zato nam je životna sredina tu gde jeste i bez odricanja (ličnih/kolektivnih) neće biti rešenja (ako će ih uopšte i biti).

   2. Od cene goriva preko 50% čine akcize i porezi a na električne automobile se daju subvencije. I opet su vozila sa SUS motorima jeftinija, brža, veći radijus kretanja i brže se napune gorivom! To je trenutna ekonomska realnost, ekološki znači skuplje i manja upotrebna vrednost. Druga rešenja tipa bicikle jednostavno ne mogu, šta ako je neko bolestan ili pada kiša/sneg/grad, treba preći veliku distancu? I ko želi da pije recikliranu vodu koju je pre 5 minuta izmokrio? Dajte nešto funkcionalno a ekološki ili prestanite da zezate ljude.

2. Znamo da su nuklearne elektrane i fabrike najveci zagadjivaci. Da krenemo prvo od glave sa promenama pa onda na dalje.

3. Zato u Beogradu ima više registrovanih automobila nego što ima fiksnih kućnih telefona.
   Nisu be stanovnici Beograda „uspeli u životu“ da se voze biciklima ili nedaj Bože da pređu 100 metara od parkiranog automobila

4. Kad vidim u americi da to masovno rade ,onda mozda… Inače ne vozim kola al smatram i da ne treba da se iscimam oko svega toga jer kad budem video i
   mog komsiju i nekog iz njegove porodice na biciklu a ne u jednom od 5 automobila koji poseduju,mozda ću se i iscimati da uradim nešto više.
   Ovako je sve to samo licemerje i pozeraj.

   1. Veoma ograničeno razmišljanje koje i dovodi u nemogućnosti da se nešto promeni i zapravo pravi još veći problem. Pa šta ako i vaš komšija isto kaže za vas? Šta ako svi bacimo otpadak na ulicu, uzmemo jednokratne kesu, bacimo smeće u reku, jer smo videli da je neko prethodno uradio isto?
      Odgovornost je podjednako pojedinačna koliko i kolektivna.