Zašto su neki ljudi „magnet“ za komarce?

Utvrđeno je da ljudi, koji su komarcima najprivlačniji, proizvode više hemikalija povezanih sa mirisom kože.

Loša vest je da ovi insekti ostaju lojalni svojim ljubimcima.

„Ako imate visok nivo ovih hemikalija na koži, bićete osoba koju će komarci ujedati na pikniku. Postoji mnogo debata o tome koga komarci više ujedaju, ali većina ovih tvrdnji nije potkrepljena dokazima, rekla je autorka studije Lezli Vošal, neurobiolog sa Univerziteta Rokfeler u Njujorku.

Da bi testirali koji su ljudi najatraktivniji za komarce, istraživači su osmislili eksperiment u kome su suprotstavili ljudske mirise, objasnila je druga autorka studije, Marija Elena De Obaldija.

Njihovi nalazi objavljeni su u utorak u časopisu Cell, prenosi Jutarnji.hr.

Eksperiment su uradili tražeći od 64 volontera da nose najlonke oko podlaktice kako bi upile miris njihove kože. Najlonke su potom stavljene u odvojene zamke na kraju dugačke cevi, nakon čega je pušteno na desetine komaraca.

„Sjatili bi se na najprivlačnije najlonke. To je odmah postalo očigledno“, rekla je De Obaldia.

Uporedili su svaki uzorak sa svim ostalim uzorcima i došli do zanimljivog zaključka: najveći „magnet“ za komarce bio je 100 puta privlačniji za komarce od onog koji je završio na poslednjem mestu.

U eksperimentu je korišćen azijski tigrasti komarac (Aedes aegipti), koji širi bolesti kao što su žuta groznica, Zika virus i denga groznica.

„Slični rezultati se očekuju i od drugih vrsta, ali su potrebna dodatna istraživanja da bi se to potvrdilo“, objasnio je Vošal.

Celokupnu studiju prokomentarisao je i Met de Genaro, neurogenetičar sa Univerziteta Florida, koji nije učestvovao u samoj studiji, ali je prethodno istraživao vezu između komaraca i njihovih žrtava.

„Testirajući iste ljude nekoliko godina zaredom, dokazano je da velike razlike ostaju zabeležene, odnosno da magneti za komarce ostaju magneti za komarce koliko god vremena prođe“, rekao je DeGenaro.

Među ljudima koji su omiljene žrtve komaraca našli su zajedničku karakteristiku. Svi su imali visok nivo određenih kiselina na svojoj koži.

„Molekuli masti su prirodni delovi hidratantnog sloja kože i ljudi ih proizvode u različitim količinama. Zdrave bakterije koje žive na koži hrane se proizvedenim kiselinama i tako stvaraju deo mirisa kože. Nemoguće je osloboditi se ovih kiselina bez ugrožavanja zdravlja kože“, rekao je Vošal.

Istraživanje je finansirao Medicinski institut Hovard Huges, na čijem je čelu Vošal, a uz podršku Odeljenja za zdravlje i nauku Asošijejted presa.

„Rezultati istraživanja trebalo bi da pomognu u pronalaženju novih metoda za odbijanje komaraca. Možda postoje načini da se manipuliše bakterijama kože i promeni čulo mirisa ljudi“, rekao je Džef Rifel, neurobiolog sa Univerziteta u Vašingtonu koji nije bio uključen u istraživanje.

On je dodao da borba protiv komaraca nije laka jer su oni evoluirali u mršave, zlobne mašine za ujedanje.

Istraživanje je potvrdilo ovu tvrdnju.

U drugom eksperimentu, geni komarca su promenjeni kako bi se uništilo njihovo čulo mirisa, ali su oni i dalje leteli ka svojim „ljubimcima“.

„Komarci su otporni i imaju nekoliko rezervnih planova spremnih da nas pronađu i ugrizu“, rekao je Vošal.

Izvor: Jutarnji.hr