Zavisnost od interneta – sajber generacija

Razvoj internet zavisnosti

Svaki vid zavisnosti može se posmatrati kao složen proces, pri čemu se, usled česte konzumacije supstance ili objekta zavisnosti, stvara nelagodnost i snažna žudnja u njihovom odsustvu. Javlja se nekontrolisana želja za određenim ponašanjem, i tendencija za stalnom potragom za objektom zavisnosti i njegovom upotrebom. Da li je ekcesivna upotreba Interneta forma zavisnosti ili ne? Ovo pitanje je poslednje decenije često postavljano, nakon što je Internet era uzela zamaha u svetu, i upotreba Internet resursa postala svakodnevica ogromne većine svetskog stanovništva. Ipak, mogućnosti koje svetska mreža pruža, uz sve pozitivne strane, sadrži i puno negativnih posledica.

Prvi oblici elektronske zavisnosti javili su se još pedesetih godina dvadesetog veka, kada su se pojavili aparati za igru (fliperi). Osamdesetih godina je počela era video-igara, koja je kod nas trajala do polovine devedesetih, kada je zapažen prelazak na računare i konzole. Kasnije se pojavilo masovno korišćenje računara, a povećao se i broj pretplatnika internet-usluga. Paralelno sa razvojem i širenjem Internet mreže, u isto vreme su se pojavila pozitivna očekivanja, ali i negativne reakcije. Negativne reakcije uglavnom su se odnosile na sve veću potrebu za korišćenjem Interneta. Fenomen ozbiljnosti ekcesivne upotrebe Interneta najbolje ilustruje predlog da nova Američka klasifikacija mentalnih poremećaja (DSM-V) ovaj fenomen uvrsti u posebnu kategoriju kibernetskih poremećaja. Tu bi, pored zavisnosti od Interneta, spadale i sve forme zloupotrebe modernih tehničkih sredstava, kao što su mobilni telefoni, kompjuteri i video igrice.

Zašto se mladi “odaju” društvenim mrežama i stvaraju učaureni sajber identitet?

Sloboda akcije korisnike Interneta snabdeva mogućnošću da nezavisno i nesputano „krstare“ mrežom, van uticaja drugih ljudi, i pribave sebi željene informacije. Anonimnost i sloboda ekspresije i mogućnost biti „sam svoj gazda“, omogućavaju korisnicima da se predstave u potpuno drugačijem svetlu, često krijući realni, a naglašavajući imaginarni, virtuelni identitet. Usled straha od kritike i brojnih ograničenja, u manjoj je meri moguće iskazati sopstvene stavove i predstaviti se na željeni način u realnom svetu. Socijalna podrška i interakcija su važni faktori ljudskog funkcionisanja, a u čijoj osnovi stoje bazične ljudske potrebe, kakve su altruizam, afilijativni motiv i socijalna prihvaćenost. Upravo aplikacije koje služe za komunikaciju (npr. Skype, Facebook) predstavljaju najčešće korišćene Internet programe u 21. veku. To govori o želji za komuniciranjem, za samopredstavljanjem i donekle, samopromocijom.

Tipovi sajber zavisnosti

Ne postoji jasno slaganje u vezi sa tim koliko različitih vrsta Internet zavisnosti postoji, ali neki od njih koji se navode su: zavisnost od sajber veza (osobe koje kompulsivno započinju nove, virtuelne veze, i njima menjaju stvarne, u formi chat soba, foruma, online konverzacije ili putem elektronske pošte); sajberseksualna zavisnost (kompulsivno čuvanje, online pregledanje ili razmena pornografskih sadržaja, uključujući sve forme interakcije; potreba za konstantnom seksualnom stimulacijom ne mora biti povezana sa seksualnim poteškoćama u stvarnosti); preterana potraga za informacijama (intenzivno „surfovanje“ u potrazi za informacijama, pretraga online baza i čuvanje tih podataka; kao glavni motiv navode se radoznalost i profesionalna i neprofesionalna interesovanja); igranje igrica online (iako se igrice najčešće vezuju za mlađi uzrast, s vremenom uzrasna granica nestaje); kompulsivna online kupovina (opseg stvari koje se kupuju i prodaju veoma je veliki i često ne postoji ciljani objekat kupovine); zavisnost od kompjuterske i informativne tehnologije (ovaj podtip je najsumnjiviji, smatra se previše generalizovanim i ne striktno povezanim sa upotrebom Interneta; obuhvata kompulsivne potrebe u vezi sa novim tehnologijama, kompjuterima i mobilnim telefonima); mešoviti tip (diskutabilno je postoji li i koliko se često javlja čista forma Internet zavisnosti, s obzirom na multidimenzionalnost i interaktivnu prirodu fenomena; korisnici vreme provode u različitim aktivnostima, koja zajedno dovode do osećanja žudnje i nelagode u odsustvu kompjutera i Interneta).

Znaci zavisnosti od interneta

Zavisnost od interneta smatra se poremećajem kontrole impulsa. Mlada (i odrasla) osoba ne ume da obuzda svoju žudnju, i sa smanjenom tolerancijom na frustraciju, ponavlja radnje koje dovode do zadovoljenja, u ovom slučaju povezivanja sa virtuelnom socijalnom grupom. Vreme provedeno na računaru tokom dana smatra se najmerodavnijim indikatorom postojanja zavisnosti, i 4-6 sati slobodnog vremena smatra se simptomom. Pored toga, postoje još neki kriterijumi kojima se utvrđuje prisustvo ove zavisnosti. Najmanje 5 od njih, u poslednjih godinu dana, moraju biti ispunjeni: tolerancija (sve se više vremena provodi na Internetu radi postizanja početnog zadovoljstva, za koje je ranije bilo potrebno manje vremena); apstinencijalni sindrom (nastaje nakon prestanka ili smanjenog korišćenja Interneta, i simptomi obuhvataju najčešće anksioznost, opsesivne misli, preokupaciju Internetom, tremor, nevoljne pokrete, psihomotornu agitaciju itd.); osećanje umora i nervoze, i iritiranost osobe dok je „offline“; pristup internetu mnogo duže i češće nego što je planirano; konsantna želja da se smanji vreme provedeno na Internetu; Offline zavisnost (vreme koje osoba ne provodi na mreži, koristi se za aktivnosti koje su povezane sa upotrebom Interneta); rizik gubitka značajnih veza i profesionalnih i obrazovnih mogućnosti usled preteranog korišćenja Interneta; Internet se koristi uprkos uvidu u probleme koje uzrokuje njegova prečesta upotreba; Internet se koristi kao beg od problema i osećanja krivice, anksioznosti, depresije i bespomoćnosti, i igra ulogu reduktora stresa begom u paralelnu web realnost; Frustriran osećanjem krivice povodom nastalih problema, korisnik krije istinu o vremenu provedenom na Internetu od svoje porodice.

Kako se izbaviti?

U razvijenim zemljama postoji veliki broj radnih grupa u kojima zavisnici u prihvatnim centrima razmenjuju iskustva, pričaju o svojim vizijama interneta, zajedno savladavaju apstinencijalne krize i udruženi dolaze do poboljšanja.U zavisnosti od uzroka zavisnosti od Interneta, predlažu se dve metode lečenja: korisnicima koji jednostavno preteruju s upotrebom Interneta bez određenog razloga preporučuje se uporna umerenost u korišćenju interneta i kontrolisanje vremena provedenog na njemu, bez zahteva za potpunim prestankom korišćenja; korisnicima s ozbiljnijim problemom zavisnosti, kod kojih je ustanovljen i psihijatrijsko-psihološki komorbiditet, preporučuje se prepoznavanje i razumevanje osnovnog problema koji stoji iza problema zavisnosti, pomoć porodice i poznanika, suportativni pristup, i, ako je neophodno, stručna pomoć. Kod najtežih oblika zavisnosti se preporučuju čak i manje doze antidepresiva ili anksiolitika. Takođe, predlaže se i rad na uspostavljanju funkcionalnih odnosa putem individualne, porodične ili grupne terapije.

Neki saveti kako spasiti decu i mlade od prekomernog korišćenja Interneta

· Pre svega, pokažite razumevanje i pružite podršku. Koliko god da je Vašoj generaciji možda manje bliska neopisiva želja za virtuelnim kontaktima, i da se bojite za bezbednost svog deteta na Internetu, nemojte na problem dodatno dolivati ulje. Vaše dete možda ne prepoznaje problem i oseća se lepo dok „konzumira“ bliskost preko žice, ali u biti to neumereno radi, jer zadovoljava neke potrebe i kompenzuje nedostatak samopouzdanja, volje, ili depresivnost.

· Pretražujte Internet ponekad zajedno sa svojim detetom. Distancirajte ga od prekomernog korišćenja društvenih mreža i beskorisnih i neinformativnih sajtova, i pokažite mu čari svetske mreže na kojoj se može intelektualno i kreativno razvijati. Podstičite radoznalost i istraživački duh kod deteta, a suzbijajte potrebu za isključivom upotrebom društvenih mreža.

· Zapisujte koliko je dete koristilo Internet tokom dana, i vodite evidenciju nekoliko dana zaredom. Zatim mu predočite dinamiku koje ono nije u potpunosti svesno, i pomozite mu da vreme koje utroši na Internet strukturiše.

· Uvedite sistem nagrade – kada dete uspe dovoljno da se suzdrži od korišćenja Interneta (definišite „dovoljno“ – na primer celo popodne), i uz to je iskoristilo to vreme za konstruktivan rad, učenje ili hobi, uvedite nagradu. Neka nagrade postepeno rastu, u isto vreme sa zahtevima koji će postepeno rasti. Na taj način će se kod deteta formirati trajniji obrazac od kratkoročne nagrade.

· Uvedite i sistem kazne – ukoliko dete ne ispoštuje dogovor, neka uvidi da za to sledi određena sankcija. Međutim, neka ona ne bude prevelika, već optimalna. Primer optimalne kazne za prekomerno korišćenje Interneta uprkos zabrani može biti smanjen džeparac, ograničeno vreme za izlazak, ili potpuna zabrana korišćenja kompjutera nekoliko dana. Ostanite dosledni u svom naumu. U suprotnom, dete Vas neće shvatiti ozbiljno i neće razumeti ozbiljnost problema. Posledično, neće usvojiti adekvatan obrazac ponašanja i nastaviće ubrzo po starom.

· Pokušajte sa paradoksalnom intervencijom – podstaknite dete da još više vremena boravi na internetu. Dok je ono za kompjuterom, organizujte neku porodičnu aktivnost, druženje ili igru iz koga će se ono u trenutku osetiti izopšteno, s obzirom da se bavi nečim drugim. Ponavljanjem takvih i sličnih intervencija, postepeno pokazujte detetu šta propušta, i pomozite mu da stvori uvid da postoje kvalitetnije i interesantnije stvari koje može raditi za to vreme.

· Edukujte dete u vezi sa pravilima privatnosti na Internetu i mogućnostima zloupotrebe. Navodite negativne primere, ali uz to naglašavajte i da Internet može da mu bude saveznik ako se koristi na pravi način, i ukoliko služi edukaciji i optimalnom nivou zabave.

Ipak, ukoliko je situacija ozbiljna, dete se zatvara po ceo dan i vreme provodi na Fejsbuku ili online chatovima, otuđeno je, i počinje da se povlači u sopstveni svet mašte i virtuelnu stvarnost, ne može da izdrži ni sat vremena bez interneta i pokazuje prethodno gore navedene simptome zavisnosti, potražite stručnu pomoć psihologa ili psihoterapeuta. Nemojte ćutati pred izgovorom da je to normalno za savremene generacije, i da to „svi rade“. Osiromašenje autentičnosti socijalnog kontakta licem u lice, svođenje komunikacije na sajber rečnik, skraćenice, čak i emocije u simbolima u vidu raznoraznih smajlija, učinile su da se udaljimo jedni od drugih, i da buduće generacije, iako su stalno „u kontaktu“, paradoksalno sve manje u pravom kontaktu, i polako tonu u kolektivnu socijalnu apatiju.

Autorka je master kliničke psihologije i školski psiholog IX beogradske gimnazije