Zavisnost od telefona – izbegavanje suočavanja sa samim sobom

Retko ko je razmišljao o nekim sudbinski najgorim mogućim situacijama kao što danas važi nepisano pravilo: “Ako se ne javljaš na mobilni telefon, 99% su šanse da si mrtav!” Poslednjih desetak godina, upotreba mobilnih telefona je toliko prisutna da jednostavno ne možemo da zamislimo život bez njih.

Pametni telefoni su uz nas i dok se budimo i kada jedemo i kada spavamo i kada se opuštamo i kada se bavimo sportom … Uz pomoć njih se povezujemo sa drugima kao nikada do sada, pratimo vesti i informisani smo isto kao nikada do sada, učimo u pokretu, imamo pomoć da pronađemo bilo koju tačku na planeti … jednostavno dobili smo jedan mali portal od nekoliko inča koji nam predstavlja izlazak u svet.

Mobilni telefon se po definiciji smatra alatkom ili oruđem. Pametni telefoni mogu biti jako dobri i jako korisni alati, ali alati mogu da se “isključe”, a kako stvari stoje, telefoni izgleda da ne mogu jer je tu uvek punjač kao slamka spasa kada je baterija na 1%. Čekić ili oklagija nas puste na miru kada završimo sa prikucavanjem eksera ili kada napravimo ručak, a telefon nas ne pušta na miru ni kada smo na wc šolji.

Zašto smo postali zavisni?

Jedan od razloga leži u tome što su telefoni lako prenosivi i jako prilagodljivo oblikovani, a drugi razlog predstavlja precizno i do savršenstva odrađen algoritam aplikacija koje koristimo, a koje prate sve naše želje, zahteve i ukuse. Ovo se još može nazvati i zavođenje od strane mobilnog telefona. Treći i možda najbitniji razlog je taj što situacije koje nam se dešavaju kao i poslovi kojima se neki ljudi bave, često umeju da budu teški, mučni, nezanimljivi, dosadni ili su previše odgovorni. U tim trenutcima pametni telefon stupa na scenu kao naš spasilac koji nam nudi sve suprotno od onoga što nam se dešava u realnom svetu.

Možda toga i nismo svesni, ali pametni telefoni se prilagođavaju nama, našim željama i zahtevima. Skoro pa da nam čitaju misli. Ako ne verujete u to, probajte da na nekoliko dana uzmete i koristite tuđi telefon, verovatno će završiti razbijen u nekom jarku zbog toga što vas je iznervirao i zbog toga što je nemoćan jer vas jednostavno ne poznaje.

Da li pametni telefoni pomažu napredak sveta, da li pomažu da svet postane bolje, lepše i duhovno bogatije mesto na kome živimo ovaj život? Neki će svakako tvrditi da je komunikacija mnogo bolja preko društvenih mreža nego uživo, da je vežbanje, učenje … mnogo zanimljivije uz pomoć njih nego bez njihove upotrebe. Ljudi koji to tvrde olako menjaju želju za napretkom i razvojem zarad udobnosti i uživanja u zoni konfora. Kao pornografija, tako i aplikacije na našem telefonu služe da nas odvrate od teškoća koje nosi surovi, realni svet, od suočavanja sa problemima kao i suočavanja sa samim sobom, nudeći nam kratkotrajno laskanje i jeftino zadovoljstvo.

Ono što je moje mišljenje kada su pametni telefoni u pitanju je to da nam daju nerealnu sliku o svetu. Oni predstavljaju pravo utočište kada treba pobeći iz nekih kontraverznih i uznemirujućih trenutaka u sadašnjosti tako što nam pružaju svet kakav bi želeli da vidimo u virtuelnom vremenu.

Jedna od jako popularnih tehnika da se prevaziđu problemi, depresija, anksioznost … savetuje što više zanimacije, što više hobija, kreativnosti … Neko će reći da je nasumično skrolovanje po pametnom telefonu takođe odličan način da se na trenutak pobegne od problema i od strahova, ali šta se desi kada se umorimo od prelistavanja po Instagramu, Facebooku i sličnim aplikacijama? Umor je još veći, a svi problemi koje smo imali su i dalje tu, stoje nepomično i čekaju da se suočimo sa njima. Da bi se suočili sa njima, prethodno je potrebno suočiti se i sa samim sobom. Tako je mobilni telefon počeo da predstavlja jednu vrstu fatamorgane u sred pustinje koja nam nudi pogled ka oazi i lažnom izlazu iz svih problema koji nas zapljuskuju iz dana u dan.

Šta je rešenje?!

Deset godina nakon što se pojavio prvi iPhone ostala su nam samo dva izbora. Ili ćemo nastaviti da plivamo u dubokom moru virtuelne realnosti ili ćemo telefon koristiti kao čekić. Zakucajmo ekser telefonom i odložimo ga na stranu! 

Tekst preuzet sa sajta markojovasevic.rs