Zbog čega naš mozak stari brže nego inače?

Mlad i zdrav mozak se često povezuje sa osobama koje imaju dobro pamćenje. Međutim, proces pamćenja je znatno otežan kako starimo, te nam je ponekad teško da se prisetimo nečijeg lika, imena, datuma rođenja, pa čak i nekih svakodnevnih stvari poput toga šta smo jeli tog dana. To se dešava zahvaljujući starenju naših moždanih ćelija koje tom prilikom gube svoja svojstva.

Studija objavljena 2021. godine koja je pratila 330 ljudi, pokazala je da se rizik od demencije povećava za 60 odsto na svake dve godine nakon jednog veka života. Iako geni igraju veoma veliku ulogu, skoro 17 procenata ljudi u studiji imalo je gene za koje se zna da povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti, ali nisu razvili bolest. Koja je tajna zdravog mozga stogodišnjaka?

„Naučite jednu novu stvar svaki dan“ je poznata španska izreka. Svakodnevno unošenje novih informacija održava naš mozak mladim. Učeći nove stvari i veštine podstičemo naš mozak da stvara nove veze.

Iako ne možemo da otkrijemo kolika je starost našeg mozga, možemo postaviti sebi nekoliko pitanja koji će nam pomoći da to otkrijemo. Ta pitanja se odnose na naše pamćenje, na to koliko se osećamo mladim, da li imamo sposobnost održavanja ravnoteže i brzog hodanja i koliko smo produktivni u toku dana.

Majlštajn u svojoj knjizi objašnjava kako nagomilavanje „moždanog smeća“ takođe utiče na starost mozga. Kao što se i gradovi sa velikom naseljenošću zagađuju relativno brzo, tako i mozak sadrži veliki broj proteina, hemijskih reakcija, toksina, starih i oštećenih ćelija koje više nisu u upotrebi. To smeće se često reciklira i ispira, ali ukoliko se nakupi može da utiče na funkcije mozga, jer ometa komuniciranje zdravih ćelija. Što više smeća stvaramo, to je naš mozak stariji. Kao posledica toga, javlja se smanjen fokus, gubitak produktivnosti i smanjenje ukupne energije. Majlštajn objašnjava da postoji više oblika ovog otpada ali dve vrste navodi kao ključne za pojavu Alchajmerove bolesti.

Ploče

Doktor Majlštajn poredi ćelije našeg mozga sa antenama za emitovanje televizijskih stanica. Ukoliko su „antene“ na našim ćelijama oštećene, naš komunikacioni sistem u mozgu neće biti u stanju da funkcioniše, baš kao što bi se desilo i kada bismo polomili antenu na krovu naše kuće. Ovo važi kako za naš kognitivni, tako i za emocionalni sistem.

Čvorovi

Dok se ploče formiraju između naših ćelija, čvorovi se formiraju unutar ćelija. Iako nije poznat uzrok nastajanja, proces stvaranja čvorova odvija se tako što se protein, koji se inače nalazi na citoskeletu unutar ćelija, odvoji od njega, što doprinosi stvaranju „klupka“ u mozgu. Kada dođe do nagomilavanja u ćeliji, sledi curenje i prenošenje ovog čvora na zdravu ćeliju i tako dovodi do širenja oštećenih čelija u mozgu.

Drugi oblici smeća nastaju usled širokog spektra bolesti poput depresije, anksioznosti, Parkinsove bolesti i mnogih drugih.
Jedan od načina kako možemo da se rešimo zatrpavanja mozga smećem jeste njegovo čišćenje, a to činimo upravo učenjem novih stvari i veština.

Knjigu „The Age-Proof Brain“ objavio je BenBella Book u oktobru 2022. godine.