Zbunjenost i uranjanje u nesvest: Doktorka objašnjava kako izgledaju poslednji minuti života 1

Earl Wilcox on Unsplash

Iako ne znamo da li će se nešto dogoditi nakon toga, znamo tačno što se odvija u trenucima koji prethode kraju. Dr Katrin Maniks vodi vas kroz poslednjih nekoliko koraka na putu vašeg tela.

Kao i rađanje, umiranje je telesni proces s fazama i prepoznatljivim napredovanjem. Takođe, kao i rođenje, brzina procesa može varirati od osobe do osobe. Ponekad je potrebna medicinska podrška kako bi umiranje (ili rađanje) bilo što sigurnije i ugodnije.

Kako se približava smrt, većina ljudi gubi apetit. To je normalno: pune kašike ‘ukusa za nepca’ još uvek umeju da budu dobrodošle kada obroci postanu preteški.

Umirućim ljudima konstantno nedostaje energije. Mnogi od nas iskusili su duboki umor uzrokovan bolešću: stanje ‘ne mogu da ustanem iz kreveta’ kod jakog gripa ili umor koji obara dok se oporavljamo od operacije. Spavanje obično obnavlja našu energiju i može da bude deo oporavka, ali na kraju života, san postupno ima manji uticaj.

Umiruća osoba sve manje vremena provodi budna. Međutim, ono što izgleda kao san postupno postaje nešto drugo: uranjanje u nesvest na sve duže periode. Kad se probude, ljudi navode da su mirno spavali, bez osećaja da su bili u nesvesti.

Ako se umiruća osoba oslanja na redovne lekove kako bi sprečila simptome, sada je vreme da se prebacite na lekove za koje osoba ne mora da bude budna da bi ih progutala. Mogu se koristiti flasteri za kožu, pumpice za štrcaljke ili čak čepići. Važno je znati da nesvesticu obično ne uzrokuju lekovi, već sam proces umiranja.

Šta se događa u poslednjim trenucima?

Kako umiranje napreduje, srce kuca slabije, krvni pritisak opada, koža se hladi, a nokti postaju tamni. Unutrašnji organi slabije funkcionišu kako krvni pritisak pada. Mogu se javiti periodi nemira ili trenuci zbunjenosti, ili samo postupno produbljivanje nesvestice.

Nemamo dokazanog načina da istražimo šta ljudi doživljavaju tokom umiranja. Nedavna istraživanja pokazuju da, čak i u susret smrti, nesvesni mozak reaguje na zvukove u prostoriji. Međutim, ne znamo koliko muzika ili glasovi imaju smisla za umiruću osobu.

Disanje nesvesnih ljudi sledi automatske obrasce koje stvara respiratorni centar u moždanom stablu. Budući da nisu svesni svojih usta i grla, ljudi na samrti mogu disati teško, glasno ili putev pljuvačke u zadnjen delu grla, ali bez vidljive nevolje.

Disanje se kreće od dubokog ka plitkom, i od brzog ka sporom u ponavljajućim ciklusima; na kraju se disanje usporava i postaje vrlo plitko; postoje pauze; i, konačno, disanje prestaje. Nekoliko minuta kasnije, srce prestaje da kuca, jer ostaje bez kiseonika.

Poznavanje obrasca običnog umiranja i prepoznavanje njegovih faza pomaže saputnicima da razumeju čemu svedoče, da se manje boje straha od malo verovatnih komplikacija i da imaju samopouzdanja da pošalju pomoć ako je potrebna lekarska nega za rešavanje simptoma i tako omoguće ‘ sigurno umiranje. Više možete saznati ukoliko odgledate kratki film kompanije BBC o umiranju.