Šest namirnica koje ne bi trebalo jesti za doručak

Međutim, dijetetičari ne zagovaraju nužno potpuno zabranu određene hrane. „Nikada ne kažem ‘nikad’ kada je reč o izboru hrane. Sva hrana može biti deo uravnotežene ishrane“, kaže dijetetičarka Kristen Smit, portparolka Američke akademije za ishranu i dijetetiku, prenosi N1 Zagreb.

Namirnice koje biste trebali izbegavati za doručak

Iako se ove namirnice mogu uklopiti u uravnoteženu ishranu, ako ih konzumirate svakodnevno, možda bi bilo bolje da ih zamenite nekim od sledećih hranljivijih alternativa koje preporučuju dijetetičari – a koje su podjednako ukusne, prenosi Net.hr.

Jogurti s različitim ukusima

„On je prepun dodatih šećera, ponekad koliko i bombona. To može dovesti do naglih skokova i padova šećera u krvi, ostavljajući vas gladnima ubrzo nakon toga“, rekla je.

Bolja opcija za doručak je običan grčki jogurt bogat proteinima, kojem možete dodati sveže voće, orašaste plodove ili malo meda za dodatnu slatkoću.

Mafini iz prodavnice

Mafini možda zvuče kao zdrava opcija za doručak, posebno ako sadrže voće poput borovnica ili banana. Ali ako ih kupujete u prodavnici, možda dobijate više nego što očekujete.

„Većina kupovnih mafina napravljena je od rafinisanog brašna i šećera, što ih čini više desertom nego doručkom. Nedostaju im proteini i vlakna, zbog čega ćete brzo ponovo ogladneti“, objasnila je Susi.

Bolja opcija je domaći mafin od celovitih žitarica i prirodnih zaslađivača, poput pirea od banana, uz dodatak proteina iz orašastih plodova ili semenki.

 Flaširani smutiji i voćni sokovi

Smutiji i sokovi su popularan doručak u pokretu, a unapred upakovani mogu izgledati kao zgodna opcija. Međutim, oni možda nisu najbolji izbor za vaše zdravlje.

„Mnogi već pripremljeni smutiji i sokovi sadrže malo vlakana i puni su šećera, što dovodi do brzih padova energije. Čak i ako su napravljeni od voća, ispijanje sokova bez vlakana ne pruža iste prednosti kao konzumacija celog voća“, objasnila je Susi.

Bolja opcija je pravljenje sopstvenog smutija: ubacite u blender celo voće, lisnato povrće, proteine (grčki jogurt ili proteinski prah) i zdrave masti (maslac od orašastih plodova ili laneno seme), dobro izmiksajte i ponesite sa sobom zdrav doručak.

Krofne i slatka peciva

Verovatno je jasno da krofna prekrivena šećernim mrvicama ili čokoladni kroasan nisu najbolji izbor za doručak.

„Doručak prepun šećera, poput krofni, obično nema proteine i vlakna, koji su ključni za osećaj sitosti. To znači da ćete vrlo brzo opet ogladneti“, istakla je dijetetičarka Smit.

Ako povremeno ne možete da odolite krofni ili palačinkama sa sirupom, pokušajte ih kombinovati s hranom bogatom proteinima, poput jaja ili pileće kobasice, savetovala je ona.

Granola pločice iz prodavnice

Možda je iznenađujuće videti granolu na listi nezdravih doručaka, jer sadrži celovite žitarice, orašaste plodove i druge zdrave sastojke. Ali važno je pažljivo proveriti sastav.

Kupovna granola nije idealna jer mnogi proizvođači dodaju puno šećera i nezdravih masti, zbog čega više podseća na slatkiš nego na zdrav obrok.

Proverite deklaraciju i birajte granolu s minimalnim dodanim šećerom ili napravite sopstvenu. Susi takođe preporučuje da umesto granole za doručak jedete obrok bogat proteinima i vlaknima, poput ovsene kaše sa orasima i bobičastim voćem.

Slanina i prerađeno meso

Slanina i kobasice mogu delovati kao brz način da unesete proteine u doručak, ali količina soli i masnoća koju sadrže možda nije najbolja za vaše zdravlje.

Da, slanina može doprineti osećaju sitosti, ali Susi upozorava na povezanost zasićenih masti i natrijuma sa srčanim bolestima i upalama, što je dobar razlog da ih izbegavate.

Umesto toga, preporučuje se unos nemasnih proteina, poput jaja ili ćureće kobasice, uz povrće kao prilog.