Ako ostajete budni do kasno povećavate rizik od ovih bolesti

Studija koja takve ljude naziva „noćnim pticama“ otkrila je da tela ljudi koji spadaju u ovu kategoriju imaju slabiju sposobnost sagorevanja masti, odnosno lakše talože masne naslage. S druge strane, oni koji se rano probude češće koriste masti kao izvor energije i obično su fizički aktivniji tokom dana.

Šta sve to znači?

Istraživači kažu da noćne sove mogu imati povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja. Ali samo zato što više volite da ostanete budni do kasno u noć ne znači da ćete sigurno imati ove zdravstvene probleme.

Prema rečima glavnog autora studije, Stivena Malina, vanrednog profesora za metabolizam i endokrinologiju na Univerzitetu Rutgers, poznavanje preferencija spavanja je važno jer pomaže u donošenju odluka o zdravom načinu života kako bi se promovisalo smanjenje rizika od bolesti.

„Nadam se da ovi nalazi pružaju fiziološko obrazloženje zašto ljudi mogu biti izloženi povećanom riziku od bolesti“, rekao je Malin za Health. „Zauzvrat, ljudi mogu da preduzmu neophodne korake da budu fizički aktivni, da jedu uravnoteženu ishranu tokom dana, izbegavaju da jedu kasno uveče i pokušaju da odu ranije u krevet kako bi se uskladili sa zadacima sledećeg dana i osećali se najbolje“, on rekao.

Šta je hronotip i kako utiče na zdravlje?

Prethodna istraživanja su pokazala da prirodna sklonost osobe da zaspi i budi se u određeno vreme, nazvana hronotip, utiče na više aspekata zdravlja osobe, od povećanog rizika od srčanih bolesti i psihijatrijskih poremećaja do uticaja na rizik od rane smrti.

Svi hronotipovi spadaju u spektar, a istraživanja sugerišu da ih može biti do šest, a najčešće su ranoranioci i noćne ptice. Oni koji rano ustaju rano odlaze na spavanje i rano se bude. S druge strane, noćne ptice su ljudi koji više vole da ostanu aktivni i budni noću i da spavaju kasnije ujutru.

Ljudi imaju ove različite hronotipove jer svačiji unutrašnji sat, ili cirkadijalni ritam, radi malo drugačije, objasnio je Tomas Kilkeni, direktor Instituta za medicinu spavanja u Univerzitetskoj bolnici Stejten Ajlend, koji nije bio povezan sa studijom.

Cirkadijalni ritam funkcioniše u 24-časovnom ciklusu i regulisan je svetlošću i tamom. Kada sunčeva svetlost uđe u oči, ona stimuliše žlezdu u obliku graška u mozgu zvanu pinealna žlezda da zaustavi proizvodnju hormona spavanja koji se zove melatonin. Kada padne noć, melatonin se ponovo aktivira, podstičući pospanost.

„Ako prirodno rano ustajete, vaš cirkadijalni ritam snižava melatonin mnogo ranije ujutru, što rezultira povećanom aktivnošću kada se probudite“, objasnio je dr Kilkeni. „Noćne ptice, međutim, imaju telesni sat koji luči melatonin mnogo kasnije uveče, što dovodi do odloženog sna i usporenog jutra“, dodao je on.

Važno je napomenuti da je do sada postojao jedan dosledan trend u istraživanjima hronotipa, a to je da noćne sove generalno imaju lošije zdravstvene ishode, iako je bilo malo razumevanja kako kasni hronotip dovodi do povećanog rizika od hronične bolesti među takvim fizička lica.

Malin i njegov tim mislili su da bi mogli dati uvid u ovo pitanje.

Proučavane biološke razlike

Studija je razmatrala biološke razlike kod 51 osobe sa metaboličkim sindromom, stanjima kao što su višak telesne masti i visok krvni pritisak koji povećavaju rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara i dijabetesa. Ovi ljudi su podeljeni u dve grupe na osnovu upitnika dizajniranih za merenje ranih i kasnih hronotipova.

Istraživački tim je takođe koristio snimanje za merenje telesne mase i sastava tela. Ostali testovi su uključivali osetljivost na insulin i uzorke daha za merenje metabolizma masti i ugljenih hidrata kod osobe u mirovanju i tokom fizičke aktivnosti.

Učesnici su zatim praćeni nedelju dana sa akcelerometrom na desnom kuku kako bi se pratilo kada su najaktivniji tokom dana. Da bi minimizirali bilo kakve efekte u ishrani ili razlike u studijama, svi učesnici su jeli strogu dijetu sa ograničenjem kalorija i hranljivih materija i postili su preko noći.

Pored toga, učesnici su izveli dve vežbe od 15 minuta na traci za trčanje, jednu umerenog i jednu visokog intenziteta. Nivoi aerobne kondicije ljudi mereni su kroz izazov na nagibu, gde se nagib povećavao za 2,5% svaka dva minuta sve dok učesnik nije bio fizički u stanju da nastavi da vežba.