Bakterije koje izazivaju infekcije krvi postale otporne na sve antibiotike u 2020.

Prekomerna upotreba antibiotika pomogla je mikrobima da postanu otporni na mnoge tretmane, a zabrinjavajuće malo novih antibiotika se razvija u laboratorijama.

Visoki nivoi (iznad 50 odsto) otpornosti primećeni su kod bakterija koje obično izazivaju po život opasne infekcije krvi stečene u bolnici, kao što su Klebsiella pneumoniae i Acinetobacter spp, naveli su u petak autori izveštaja.

Ove infekcije često zahtevaju lečenje antibioticima ‘poslednje linije’, lekovima koji se koriste kada svi drugi antibiotici nisu uspeli.

Oko 8 odsto infekcija krvotoka izazvanih Klebsiella pneumoniae postalo je otporno na ključnu grupu lekova poslednjeg izbora koji se nazivaju karbapenemi, navodi se u izveštaju.

Stope antimikrobne rezistencije (AMR) su i dalje veoma visoke, a antibiotici iz grupe poslednje linije odbrane počinju da gube snagu, rekla je dr. Karmem Pesoa-Silva, šef Globalnog sistema za praćenje antimikrobne rezistencije Svetske zdravstvene organizacije, na konferenciji za novinare.

Rekla je: „Imamo vrlo malo mogućnosti da odgovorimo na pretnju.

Iako se ulažu zajednički napori da se obuzda rasprostranjena upotreba antibiotika, tempo novih istraživanja i dalje je tužan.

Napor, trošak i vreme potrebni za stvaranje i dobijanje odobrenja za antibiotik i ograničeni povraćaj ulaganja odvratili su proizvođače lekova da ga istražuju, jer takvi lekovi moraju biti jeftini i da se koriste što je manje moguće kako bi se ograničio razvoj rezistencije na njih.

Kao rezultat toga, lavovski deo razvoja antibiotika odvija se u nekoliko laboratorija malih biofarmaceutskih kompanija, dok se većina njihovih većih partnera fokusira na unosnije.

Samo nekoliko velikih farmaceutskih kompanija je ostalo u ovoj oblasti – uključujući GSK i Merck – u poređenju sa više od 20 u 1980-im.

Značajna globalna analiza objavljena ranije ove godine pokazala je da je 1,2 miliona ljudi umrlo u 2019. od bakterijskih infekcija otpornih na antibiotike, što AMR čini vodećim svjetskim uzrokom smrti u toj grupi, više od HIV/AIDS-a ili malarije.

„Politika (o AMR) mora hitno da pređe sa težnje na akciju“, rekao je Tomas Kueni, generalni direktor Međunarodnog udruženja proizvođača i udruženja farmaceutskih proizvođača.

Autori izveštaja SZO kažu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdili razlozi skoka AMR u posmatranom periodu i u kojoj meri je to povezano sa češćom upotrebom antibiotika tokom pandemije.

Stope AMR-a je takođe teško analizirati zbog nedovoljnog testiranja i slabih laboratorijskih kapaciteta, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, napisali su autori.

Tekst preuzet sa N1 Hrvatska