Metabolički sindrom (MetS) je skup brojnih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i dijabetes melitusa tip 2 (DM2).
Kako objašnjava za portal N1 dr Saša Kiković, metabolički sindrom, nazvan još i sindrom insulinske rezistencije ili sindrom X, predstavlja najveći terapeutski izazov 21. veka u lečenju nezaraznih masovnih oboljenja.
Njega čine tri glavne karakteristike: povišen krvni pritisak, povećane vrednosti šećera u krvi i povišen nivo masnoća u krvi. Uobičajeno ga prati stanje gojaznosti sa vidljivim viškom telesne masti oko struka.
„Osobe sa metaboličkim sindromom su obično starosti od 35 do 55, oba pola. Ova bolest savremenog čoveka se najčešće otkriva na sistematskim pregledima ili usled želje pacijenta da otpočne borbu sa gojaznošću“, objašnjava endokrinolog za N1.
Najčešće korišćena je definicija metaboličkog sindroma po kojoj pacijenti moraju ispunjavati najmanje tri od navedenih kriterijuma:
- Centralna (abdominalna, visceralna) gojaznost: obim struka preko 102 cm za muškarce i preko 88 cm za žene;
- Povišene vrednosti triglicerida našte > 1,7 mmol/l ili na medikamentoznoj terapiji;
- Snižen nivo HDL holesterola < 1,03 mmol/l za muškarce, odnosno < 1,29 mmol za žene ili na medikamentoznoj terapiji; d. Povišen krvni pritisak: izmeren sistolni pritisak preko 130 mmHg i/ili dijastolni pritisak preko 85 mmHg ili na medikamentoznoj terapiji; e. Povišen nivo glukoze > 5,6mmol/l ili već utvrđen DM2
„Oko 85 odsto ljudi obolelih od dijabetes melitusa tipa 2 imaju i metabolički sindrom i veći rizik za razvoj koronarne bolesti“, ističe dr Kiković.
Prema njegovim rečima, metabolički sindrom najčešće je uzrokovan pogrešnim načinom života.
„Izloženost stresu, neredovna i nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, nedostatak sna, samo su neke od karakteristika životnog stila čoveka 21. veka. Zbog konstantne trke sa vremenom, živimo i jedemo – brzo“, ukazuje on.
Dodaje da se, nesvesno, na ovaj način unosi previše namirnica sa visokim GI (glikemijskim indeksom ), a to su namirnice koje otpuštaju visoke koncentracije šećera u krvi, brzo nakon konzumiranja. Ovaj obrazac ponašanja se često primeni i kada su u pitanju drugi dnevni obroci, odnosno ručak ili večera.
Ceo tekst o insulinskoj rezistenciji pročitajte na sajtu N1.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.