Brzinom reagovanja protiv neslavne statistike

Kako god, i po toj manjoj cifri, pitanje je zašto je toliko visoka smrtnost? Da li smo svi zatajili u prevenciji, pa se kasno javljamo lekaru? Da li je epidemija korona virusa samo dodatno pogoršala ionako nezavidnu situaciju u dijagnostici i lečenju malignih bolesti? Postoji li mogućnost da lečenje onkoloških pacijenta bude efikasnije? Mogu li onkološki pacijenti da dobiju prioritetan status u dijagnostici i lečenju?

Sva ova pitanja analizirana su na Drugom nacionalnom onkološkom forumu, koji je organizovan u saradnji sa stručnjacima i RTS-om, u sklopu kampanje „Nema čekanja“, a predstavnici udruženja insistirali su da onkološki pacijenti dobiju kvalifikaciju „hitno“ na uputima za sve procedure i da se što pre razmotri mogućnost da RFZO refundira troškove pregleda u privatnim ustanovama, jer bi to uticalo na brzinu i dostupnost dijagnoze i lečenja. Da podsetimo njihov stav, ali i brojnih lekara, jeste da treba uvesti „brzi prolaz“ i za sumnjive i rizične za kancer.

Da je potrebno unaprediti i digitalizovati onkološke konzilijume, a samim tim uključiti i evropske eksperte radi bolje strategije lečenja, kao i omogućiti veću dostupnost inovativnih, tzv. off label, kao i generičkih lekova, smatra dr Nenad Mijalković, gastroenterolog-onkolog iz UKC Srbije, koji je i predsednik komisije Ministarstva zdravlja za onkološke lekove.

– U Srbiji imamo učestalost raka debelog creva koja je na evropskom nivou, ali je problem što imamo mnogo veću smrtnost. Između 20 i 30 odsto je veći rizik da će neko, kada dobije taj rak, umreti od te bolesti. Ta velika smrtnost je najvećim delom posledica kasnog otkrivanja bolesti. Po pitanju prevencije smo daleko iza razvijenih zemalja, rekao je dr Mijalković.

Po njemu, neophodna je bolja organizacija primarne prevencije, skrininga za otkrivanje bolesti u ranoj fazi, kada je lečenje najefikasnije i najjeftinije.

– Predlažem da se kao struka, svako u svojoj subspecijalističko-onkološkoj oblasti, sastanemo i definišemo jednostavne algoritme, procedure, šta je sve potrebno od nalaza, dijagnostike i ostalih analiza, pre nego što onkološki pacijent dođe na pregled. Ukoliko bismo definisali šta je sve potrebno, olakšali bismo pacijentima i lekarima, i skratili vreme koje se nepotrebno gubi. Ove procedure bi trebalo da budu unete u zdravstveni informacioni sistem i da svakom lekaru u domu zdravlja ili opštoj bolnici budu lako dostupne i razumljive, objasnio je dr Mijalković.

Struka je podržala apele onkoloških udruženja pacijenata u potrazi za efikasnijom prevencijom, lečenjem, dijagnostikom i kontrolom malignih bolesti.

– Pacijenti treba da obrate pažnju na svoje simptome i da svoju brigu podele sa lekarom, ne čekajući da prođu meseci do prvih dijagnoza. Onkolozi treba da rade na efikasnijem sistemu skrininga, ali i edukacije lekara u primarnoj zaštiti. Put pacijenta treba da bude brži i jednostavniji do konzilijuma, pogotovo za one gde je potrebna složenija dijagnostika, kaže dr Davorin Radosavljević, direktor medikalne onkologije Instituta za onkologiju i radiologiju

Drugi potrebni koraci bili bi u dodatnoj edukaciji na sekundarnom nivou, u velikim opštim bolnicama.

– Pre svega mislim na razvoj konzilijarnog rada i ovladavanju što većim nivoom veština. Svaka terapija biće uspešnija u ranijim stadijumima bolesti, i to treba da bude naš cilj – dijagnostikovati i lečiti što ranije, ići ka tome da maligne bolesti zaista budu lečive i izlečive. Upravo je takva situacija u razvijenom svetu, gde je broj izlečenih od malignih bolesti veći od polovine, u odnosu na ukupan broj obolelih, kaže dr Davorin Radosavljević.

Rak pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u Srbiji i svetu. O efikasnijem lečenju i dijagnostici govorio je direktor Klinike za pulmologiju UKC dr Mihailo Stjepanović.

– Od 7.000 obolelih u Srbiji, njih 4.000 se leči kod nas. Koliki je pritisak na kliniku, govori i podatak da svaki četvrti pacijent koji dođe ima rak pluća. Međutim, klinika je u dva navrata bila kovid bolnica, a osnovna dijagnostika raka pluća, kao što je CT skener, je u velikoj meri bila podređena dijagnostici kovid pacijenata. Zbog svega toga, prvi put smo prošle godine imali za jednu četvrtinu manje novootkrivenih slučajeva nego u 2019. Taj podatak ne govori da su ljudi manje obolevali od raka pluća, već da su ostali nedijagnostikovani, da je nažalost većina njih preminula ili je u terminalnim fazama, Sa druge strane, zahvaljujući našim apelima i razumevanju Ministarstva zdravlja i uprave KCS, tokom ove godine klinika je prvi put u istoriji od svog osnivanja dobila CT aparat, koji nam višestruko olakšava i ubrzava dijagnostiku. Pored toga, dobili smo četiri nova bronhoskopa i sada ih imamo dovoljno, zaključio je dr Stjepanović.

Dr Grujičić: Svake godine po 8.000 pacijenata

Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju KCS dr Danica Grujičić istakla je da svake godine u tu ustanovu na pregled dolazi oko 8.000 pacijenata više nego prethodne, a ova i sledeća će biti najkritičnije. Tako je, prema podacima, 2017. pregledano 157.000 pacijenata, 2018. njih 165.000, a godinu dana kasnije broj pacijenata je porastao na više od 170.000. Prošle godine, međutim, iako su na Institutu očekivali oko 180.000 pregleda, zabeleženo ih je 160.000, zbog pandemije, koja je značajno uticala da se broj pacijenata koji dolaze smanji, dodala je dr Grujičić. Ona je istakla i da je dogovorena gradnja nove zgrade Instituta, što će svakako mnogo doprineti boljim uslovima za lečenje.

Maligne bolesti jesu hitno stanje

Prof. dr Ferenc Vicko, državni sekretar u ministarstvu zdravlja govorio je o niskom postotku ljudi koji se javlja na skrining testove.

„Druga važna stvar koja se možda ljudima neće svideti, a treba je jasno reći jeste da maligne bolesti nisu toliko hitne, to nisu akutne stvari.“

Predrag Slijepčević, potpredsednik Foruma pacijenata Srbije se nije složio sa izjavom državnog sekretara i istakao da je za izlečenje i oporavak od malignih bolesti upravo ključno pravovremeno otkrivanje.

„Rano otkrivanje je suštinski korak u popravljanju prognoze svih malignih bolesti“, rekao je i dr Davorin Radosavljević, direktor medikalne onkologije Instituta za onkologiju.