Crna statistika: „Po obolevanju od melanoma smo u sredini, ali po smrtnosti u samom vrhu evropskih zemalja“

Udruženje pacijenata obolelih od melanoma u okviru Meseca borbe protiv melanoma i ove godine održava tribine u više gradova u Srbiji sa ciljem podizanja svesti u javnosti o neophodnosti redovnih preventivnih pregleda.

Tribina u Kragujevcu održana je u Medicinskoj školi „Sestre Ninković” a Savo Pilipović je sa mladim, budućim zdravstvenim radnicima podelio svoju priču, u njegovom slučaju – sa srećnim krajem.

– Razboleo sam se u martu 2012. godine. Onda je to išlo „iz lošeg u gore” narednih godinu i 9 meseci da bi u decembru 2013. godine dobio izveštaj sa PET skenera na kome je konstatovano da imam sedam metastaza na unutrašnjim organima i koštanim delovima tela. To je tada bila smrtna presuda jer u to vreme nije bilo lekova za melanom nigde, ne samo u Srbiji, ispričao je Pilipović.

On je imao sreće jer je otišao u Nemačkoj gde se priključio kliničkoj studiji na kojoj su ispitivali neke supstance koje će tek postati novi lekovi koji su mu pomogli.

– Imao sam puno, puno sreće. Već 9 godina nemam metastaze, rekao je on.

Pilipović: Nemački doktori seku tanke, a naši debele melanome

Po njegovim rečima važno je da ovakvim kampanjama i tribinama podižemo svest ljudi o melanomu.

– Zato što mi imamo crnu statistiku, po obolevanju od melanoma negde smo u sredini kada su evropske zemlje u pitanju ali po smrtnosti smo u samom vrhu. To je zato što mnogo idemo u solarijum, mnogo se sunčamo ali najvažnije – prekasno odlazimo kod lekara, zaključio je Savo Pilipović.

Takođe je neophodno da naučimo ljude da se jave na vreme kada nešto vide na svojoj koži jer je melanom jedini rak koji može da se uoči golim okom.

– Vi ne možete da vidite ni rak dojke, testisa, pluća, ni debelog creva ali melanom možete. I nema šanse da ga ne prepoznate. Problem je u tome što veliki broj ljudi kada ga vidi ili iz straha, nedostatka vremena, da li što nema overenu zdravstvenu knjižicu ili ima neke preče stvari u tom trenutku ne ode na vreme kod doktora. I onda nemački doktori seku tanke a naši doktori debele melanome, što nikako nije dobro jer je prognoza u tom slučaju loša. Kada vi u startu na osnovnoj dijagnozi imate melanom debljine četiri-pet milimetara to je već „katastrofa u najavi”, istakao je on.

Savo Pilipović je ponovio i u Kragujevcu osnovne ciljeve ove kampanje: da se (do)kaže ljudima da ne idu u solarijum, da se ne sunčaju i naravno odmah odu kod doktor čim primete neku promenu na koži.

– Takođe i da ih informišemo i neprestano im pričamo da iako i dobiju melanom – nije smak sveta, jer za razliku od 2012/13. godine kada sam se ja lečio danas postoje lekovi i u trećem i četvrtom stadijumu melanoma, naglasio je Pilipović, dodavši da se još uvek „traže” lekovi za drugi B i C stadijum, kao i terapija za uvealni (očni) melanom.

Glišić: Informisati što širu populaciju o ranom prepoznavanju melanoma

Prevencija, prepoznavanje melanoma dok je još uvek tanak i kada se može uspešno hiruški lečiti najvažnija je stvar i za drugog učesnika jučerašnje kragujevačke tribine doktora Jovicu Glišića, internistu-onkologa UKC Kragujevac.

I po njegovom mišeljenju postoji više načina prevencije a jedan od njih je edukacija zdrastvenih radnika, kao što je bila i ova tribina u Medicinskoj školi u Kragujevcu sa njihovim učenicima i profesorima.

U Mesecu borbe protiv melanoma neophodno je, po njemu, informisati što širu populaciju o ranom prepoznavanju melanoma, načinu samopregleda i potom pravovremenom javljanju kod lekara koji melanom mogu da otklone dok je još uvek tanak i uspešno ga izleče.

– Kada primetimo neki nov mladež koji nije bio tu ili neki postojeći koji je počeo da se menja odmah se treba javiti kod lekara opšte prakse a on će vas dalje uputiti dermatologu, savetuje doktor Jovica Glišić.

Savo Pilipović je podsetio da je njihovo Udruženje formiralo radnu grupu sa Ministarstvom zdravlja i Udruženjem dermatovenerologa Srbije, sa ciljem da se napravi ozbiljan inspekcijski nadzor solarijuma, da bi se utvrdilo da li se poštuju zabrane za mlađe od 18 godina, da li se redovno menjaju lampe i slično.

Sa tribine Mesec borbe protiv melanoma u Medicinskoj školi u Kragujevcu

Sa tribine Mesec borbe protiv melanoma u Medicinskoj školi u Kragujevcu

Ova radna grupa ima za cilj i da edukuje i motiviše lekare opšte prakse, da pregledaju rizične grupe pacijenata i da ih upute dermatolozima.

Od sunca nema skrivanja ali ima čuvanja

Jedno od pitanja upućeno doktoru Glišiću je bilo, obzirom da ulazimo u sezonu hodišnjih odmora – da li se sunčati ili ne?

– Mi se ne možemo skriti od sunca ali postoje mere čuvanja. Dakle ne izlagati se sunčevim zracima kada je najveći UV (ultraljubičasti) indeks zračenja od 10-11 do 17 sati po podne. A, i kada smo na suncu neophodno je da nosimo dugačke rukave kreme za zaštitu otvorenih delova kože (ruke i lice) kreme sa zaštitnim faktorom preko 50
najboja prevencija melanoma, istakao je doktor Jovica Glišić.

On je podsetio da povremeno izlaganje jakom UV indeksu sunčevih zraka dovodi do nastanka melanoma.

– Posebno u detinjstvu i mladosti jer „koža pamti”, upozorio je doktor Glišić.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije