Da li je dobro imati međuobrok ili ga treba preskakati?

Pored tri glavna dnevna obroka, međuobroci nisu ništa manje važni.

Naprotiv, oni diktiraju koliko ćemo toga pojesti u glavnim obrocima i oni su ti koji nas zasite u onim kriznim trenucima kada bi pojeli najveći tanjir hrane

Koje su najveće greške u konzumiranju međuobroka koje verovatno činite i kako ih popraviti?

Preskačete međuobrok

Kada želite da smršate, uglavnom pokušate da svedete kalorije i međuobroke na minimum. Ali konzumacija međuobroka pomaže vam da ne ogladnite tokom dana. Osim toga, konzumiranje 4-5 manjih obroka tokom dana dokazana je strategija za bolje mršavljenje.

Umesto da grickate nešto niskokalorično što vas neće zasititi, poput šargarepe ili celera, kombinujte ih s 2 kašičice humusa ili putera od kikirikija. Ovim nećete uneti previše kalorija a pomoći će vam da se kasnije ne prejedete, objašnjava nutricionista Ivana Mišić.

Jedete međuobrok kada niste gladni

Ako ste ikada iz čiste dosade posegli za nečim slatkim, trebali biste izbaciti ovu lošu naviku. Ponekad su to slatkiši koje pojedete na poslu ili kasno uveče dok jedete i istovremeno gledate televiziju. S vremenom se ti mali zalogaji mogu povećati i spriječiti vas u postizanju ciljeva.

Pre nego što posegnete za međuobrokom, proverite jeste li zaista gladni. Na lestvici gladi od 1 do 10 (pri čemu 1 znači da uopšte niste gladni, a 10 da “umirete” od gladi), trebali biste težiti tome da jedete kada vaša glad dosegne broj 7.

Određujete pogrešne porcije

Hrana poput orašastih plodova, semenki i suvog voća može biti odličan međuobrok bogat hranjivim stvarima, ali i tim se namirnicama možete prejesti ako ne kontrolišete porcije.

Niste uklopili sve nutrijente

I proteini i masti važni su makronutrijenti koji vam pomažu da se osjećate sito. Ako u 10 ujutro jedete voće, bit ćete prilično gladni pre ručka. Kada samo jedete voće ili povrće kao međuobrok, to vam može povisiti šećer u krvi, a zatim ga sniziti, zbog čega se osjećate gladno u roku od sat vremena.

Odlučite se za grickalice koje sadrže zdrave masti ili proteine, poput badema u kombinaciji s voćem koje ste nameravali da pojedete.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nutricionista – zdrava Ishrana (@nutricionista_ivanamisic)

Izbegavate voće

Neki se ljudi odriču voća, pogrešno misleći da su prisutni prirodni šećeri prepreka u njihovom nastojanju da izgube kilograme. Tako samo smanjujete unos vlakana i puno ostalih zdravih hranjivih stvari. Vlakna pomažu u zasićenju, odnosno osećaju sitosti, te time mogu sprječiti prejedanje.

Trebate jesti male količine voća tokom dana kako biste dobili dovoljno vlakana.

Ograničavate unos ugljenih hidrata

Kada drastično smanjimo unos ugljenih hidrata, telo oslobađa posebne hormone kako bi se suprotstavilo ograničenju, podstičući povećanu želju za makronutrijentima. Kada jedan od makronutrijenata nije dostupan (zbog ograničenja u ishrani), telo će se boriti sve dok se više ne možete oduprieti i prepustiti se toj želji.

U nekoj od sledećih objava daćemo vam primere koji su to zdravi međuobroci koje možete I trebate da uvrstite u svoju ishranu.