Da li od hladnoće zaista možemo da se razbolimo?

„Promene vremenskih uslova mogu vas učiniti podložnijim bolestima, ali sama promena temperature vas ne čini bolesnima”, objašnjava Abas Kanani, farmaceut iz Ujedinjenog Kraljevstva za Metro. Međutim, postoje neke druge ključne tačke koje treba imati na umu…

Virusi se razvijaju na hladnom, suvom vazduhu

Virusi se razvijaju u suvim, hladnim i tamnim sredinama, a stručnjaci kažu da kapljice vode koje sadrže virus mogu duže da se zadrže u vazduhu ako je suv. Ovi uslovi takođe mogu da oslabe našu otpornost, utičući na naše telo tako što isušuju sluznicu i dopuštaju virusima da brže prodru u telo.

Pada nam imunitet

Uz manje sunca i vitamina D zimi, naš imuno sistem takođe će verovatno oslabiti – ostavljajući nas podložnijim na prehladu ili grip.

Hladan vazduh je također faktor

Hladan i suv vazduh takođe može da utiče na način na koji naše telo reaguje na virus i na to kako naša bela krvna zrnca koja se bore protiv infekcija dospevaju do područja gde treba da budu da bi se borila protiv infekcija. Kada i ako nam telesna temperatura padne, virusi se lakše razmnožavaju i tako uzrokuju infekciju, a mi se osećamo loše.

Provodimo manje vremena napolju

Hladno vreme takođe nas navodi da ostanemo u zatvorenom prostoru duže vreme, često u društvu više ljudi, što virusima daje savršeno okruženje za lakši prenos među ljudima.

Virusi umeju da putuju vazduhom u kapljicama kada kijate ili kašljete, zatim da se šire rukama ili opstaju na kontaminiranim površinama poput tastatura i ručki na vratima. Mesta poput javnog prevoza, škola i radnog mesta savršeno su leglo virusa. To objašnjava zašto bliski kontakt s drugima zimi olakšava širenje ovih virusa.

Toplo vreme takođe igra ulogu

Nije samo hladno vreme ono što može da nas učini osetljivim na bolesti i optereti naš imuno sistem, već generalno nagle promene temperature. Naime, nagle promene temperature i vremena mogu da utiču na vaše zdravlje ako ne možete na odgovarajući način da se prilagodi promenama.

Postoje i sezonske alergije koje se poklapaju s vrućinom, uključujući peludnu groznicu – koja može da ostavi ljude sa začepljenim nosom, grebanjem u grlu, suznim očima i glavoboljama. Toplota i povezana vlaga takođe mogu da izazovu astmatične simptome.

No jednako tako, udisanje hladnog vazduha ume da izazove astmu. Dakle, ukratko, nije samo vreme ono što nas čini bolesnima, već uslovi koje te promene temperature stvaraju.

Izvor: vecernji.hr