Da li roditelji bez preporuke lekara treba deci da daju lekove kad su bolesna?

Temperatura je jedan od simptoma koji nas najviše uplaši, iako ona pomaže organizmu da se izbori sa bolešću – mobiliše odbrambene snage organizma. Zato se lekovi za sniženje temperature (dobro poznati Paracetamol ili Brufen) ne daju deci sve dok temperatura ne pređe 38 – 38,5 stepeni, navode lekari.

„Ovo ne važi za decu koja su imala febrilne konvulzije – fras, koja se striktno moraju držati uputstva lekara. Na primeru ističemo da uvek treba pročitati uputstvo iz pakovanja leka radi pravilnog doziranja, jer ista doza leka koju je dete dobijalo npr. pre 2 godine, kada je bilo nekoliko kilograma lakše, neće biti dovoljna, pa će i efekat leka izostati. Takođe, treba paziti i da se lek ne predozira u odnosu na uzrast i težinu deteta ili ponovo daje ne čekajući da prodje potrebno vreme do postizanja dejstva”, navode na sajtu Halo beba. Takođe dodaju da se deci mlađoj od 14 godina ne treba davati Andol ili Aspirin.

Kada je u pitanju kašalj, on je vidljiva i čujna reakcija detetovog organizma, koja uznemirava roditelje jer odmah misle na najgore – upalu pluća. Kako navode iz Halo bebe, mnogi su uzroci kašlja, te treba znati da je kašalj simptom – odbrambeni refleks kojim se sprečava ulazak tečnosti, sluzi ili bilo kakve strane materije u donje disajne puteve.

“Kašalj, koji često prati prehladu, kao i druge infekcije gornjih disajnih puteva, obično ne zahteva lečenje, ne treba ga suzbijati, niti davati sirupe. Dovoljno je uzimanje veće količine tečnosti, toplih napitaka, pileće supe i osigurati vlažnost vazduha u stanu”, objašnjavaju stručnjaci na sajtu Halo beba.

Upozoravaju i na korišćenje kapi za uvo, navodeći da ako se daju pre pregleda kojim se proverava stanje bubne opne, može izazvati dodatne probleme. Kapi za nos, koje koriste starija deca, nisu bezazlene za odojčad i malu decu. Njima se smeju davati samo kapi odnosno sprej za nos koji odgovaraju uzrastu.

„Veoma je česta pojava da roditelj samoinicijativno da detetu antibiotski sirup ili kapsule, sa objašnjenjem da mu je prošli put, kada je imalo iste simptome, taj antibiotik pomogao ili da je starijem/mlađem detetu sa sličnim simptomima bilo bolje od tog antibiotika ili dete danima ima temperaturu, lekar kaže da je virus, a oni znaju da će kad daju antibiotik sve biti bolje i brojne slične situacije. Antibiotike isključivo treba da prepisuje lekar”, navode stručnjaci iz Halo bebe.

Inhalaciju lekovima za širenje disajnih puteva, roditelji često primenjuju, ne shvatajući da se radi o pravim lekovima, čiju primenu može samo lekar posle pregleda da odobri.

„Roditelji se rukovode time da je tako komšinica pomogla svom detetu, ili misle kada su davali straijem detetu, da mogu i bebi i sl. Izuzetak su roditelji dece kojoj je to hronična terapija”, ističu.

Protiv povraćanja, kako navode iz Halo bebe, ne treba davati lekove, obrazlažući da je povraćanje čest simptom i da ga uvek treba posmatrati u sklopu opšteg stanja deteta.

„Istina je da ne treba „trčati“ kod lekara za svaku sitnicu, ali ne treba zanemarivati bolest. Optimalno je sačekati 2 – 3 dana pre odlaska kod lekara, dok se primeti poboljšanje ili pak dodje do pogoršanja tegoba, osim kod beba do 3 meseca kod kojih se odmah treba obratiti lekaru”, zaključuju na sajtu Halo beba.